davljenik

onaj davljenik iz priče, koji je trebao da se uhvati za slamku, e taj je počeo da žvaće slamku da bi njom isterao neke komadiće od ručka koji su mu zapali između zuba. i dok je tako čistio zube on je potonuo i udavio se. nije se uvatio za slamku. zažvakao je, papak. ko mu je kriv. 

e tako nekako sam i ja danas. 

shvativši da zbog raznih obaveza ne možemo da stignemo na trekking ligu na Jastrebac (veoma je to kreativno da napraviš start u 9 ujutru u subotu, pa da mi što radimo u petak popodne moramo da iznajmimo helikopter do tvoje vukojebine ako hoćemo da stignemo na vreme) a da su se i šanse za Vrbovec smanjile sa 90% na 33%, otišao sam na "onaj"...

ne na onaj svet, nego na onaj Trening koji sam zvao Uskrsnuće.

još proletos kad mi je doktor rekao da je kost "skoro pa srasla" ja sam to odmah znao, da ću se FULL regenerisan osećati tek kada budem bio sposoban da izvedem taj famozni PM PM.

(podMedvednički poluMaraton)

za to je potrebno puno više od forme za polumaraton.

treba otići biciklom pony (što je Milijana gony) 24 kilometra do podnožja planine, zatim treba otrčati krug od 22km (+800m -800m) po grubim makadamima i skroz razjebanim zemljanim šumskim putevima, i naravno vratiti se ista 24km biciklom kući.

e sad.

ranije sam ja to peglao u fazonu tempo vožnja (na bicikli pony ali koga briga) pa tempo trčanje pa tempo vožnja nazad. danas sam imao malo kmekav plan. otići biciklom "kako bilo" do tamo, otrčati "kojim bilo" tempom krug koji ću pride malo ošišati jednom prečicom, i nekako se dokotrljati nazad kući.

ma sve bi bilo super da u jednom času nisam greškom zaustavio Strava aplikaciju i tek nakon 2.5km primetio da sve stoji u mestu. kad sam opet stisnuo REC pojavila mi se prava linija kao da sam avionom preleteo tih zadnjih 15-ak minuta, a tek ću videti kako je to uticalo na dužinu trčanja.

uglavnom, da sam probao, jesam, da sam u nečem uspeo, paaaa, uspeo sam da probam, to je tačno, a da sam uspeo da sve izvedem kao u "najboljim danima", e pa to nisam ni očekivao.