srijeda, 21. lipnja 2017.

neDužina

Nakon iks meseci ili možda godina, nemam pojma koliko mi (ne) traje sećanje, opet sam otišao na dobrovoljnu dužinu. Sa dva plana, pa je ispalo po pola od nijednog (nadam se da ovo ne čita profesorka srpskog). Prvo sam mislio na trail dužinu, pa sam pomislio šta fali asfaltnoj dužini ali po brdima. Onda sam uzeo patike koje su dobre za sve, misleći da ću ipak na asfalt. Pa sam nakon 8km skrenuo na makadame uzbrdo, ali ne što mi se išlo po kamenju nego jer gore u selu imam česmu pored jedne crkve. I tako sam se odozgo vratio po asfaltu nizbrdo. Pa je ispao nit ravno-valovit nit brdski trening, nit asfaltni nit trailerski. A dužina i nije bila toliko dugačka koliko je bila teška zbog vrućine. Džabe sam se krio ispod drveća, senka je senka, ali +31 je +31, a Fata je bila u drugom planu :-)

U glavi sam se frljao sa tri sata trčanja a vratio se kući nakon 2h10. Naime od bilo čega što bih uradio danas, odmorio bih se do trke u subotu uveče. Tojest ne trke nego tempo trčanja na 10km. Teško da ću to uspeti da shvatim kao trku. Nikad nisam voleo 10km. Onaj sudar u glavi, kao to bi trebalo da bude brže od polumaratona, okej. Ali ja bih voleo da bude PUNO brže, da mažem, da letim, ali prc milojka, ono je samo za nijansicu brže. A ako je vrelo letnje popodne, niko ne kaže da će UOPŠTE biti brže. I to je taj nesklad između želja i stvarnosti. Očekivanja uglavnom budu na strani želja, i zanemare realnost. Nažalost.

Iskreno, iz nekog razloga sam skroz izgubio veru u svoje noge. Nemam pojma šta mogu i kada će klecnuti. U zadnjih nekoliko godina su me toliko puta razočarale da više ništa značajno od njih ne smem ni da očekujem. Pretrčale maraton preko Plitvica bez metra hodanja, fino. Par brdskih polumaratona za par minuta iznad sat i po, ma šta mi reče.

Toliko sam izgubio veru u brojeve da vrtim neke skroz jadne računice. Ako sam na prvoj trci nakon preloma u Novom Sadu trčao 1/4 maratona po 4'24''/km, pa valjda bih sada trebao brže? Barem za minut? Dva? Neee, ne dva. Ali nema veze. I ako sam prekjuče trčao 10x800/400 (12km) prosekom 4'26''/km, pa trebao bih na trci da trčim 10km bar malo brže? Ili ne? Možda sam brži kad pravim promene nego kad trčim Tempo? Šta sad, koliko mogu ispod tih 42 minuta? Ovako sveže polomljen i sveže skrpljen u vruće veče, + zna se koliko mrzim popodnevno trčanje i da sam u 6 ujutru leptir a u 6 uveče bumbar. A opet, ako sam rekao da idem na samo još jedno tempo trčanje, čemu ovolika psihološka priprema? Dečko, ajde oladi.

Ono što je važnije, to je da mi je propala prava (real) dužina za Sljemenski. I to ću verovatno nadoknaditi odmah u nedelju nakon Brčkog, ili u ponedeljak. No o-tom-potom...

Nema komentara:

Objavi komentar