Promene raspoloženja su najgore promene zato što se u biti ništa ni ne menja, samo ti misliš da se nešto silno promenilo. E onda ako zbog toga promeniš nešto u stvarnosti, onda su ti dalje promene raspoloženja zagarantovane.
Kao da sam do sada premalo zajebavao sve koje sam mogao, sad sam podigao lestvicu na novu visinu. Zakasnela prijava pa promena startnog paketa sa tamo nekog na Moje Visočanstvo, i sad mi je iznenada dosadilo da mi svakog vikenda "bude fino" (kupio sam bombone, kupio sam čokolade, i karte za kino... hmm, da taj stari hit ne zvuči pomalo pedofilski?) pa mi se uvukao taj crv da bih možda mogao pokušati da pretrčim 42km.
Nakon dva meseca "treniranja" i evo 9 uzstopnih Vikenda na trkama koje su praktično bili grupni treninzi Tempa (život običnog Tempa), sve je to ušlo u kolotečinu. Krenulo je od 4'40'' po kilometru iako sam bio ubeđen da ću krenuti iz puno dublje tačke, obzirom kako stručnjaci pišu da vo2max pada puno brže u nedeljama neaktivnosti, štaviše zvučalo je da će mi doći do nule, ako je tim papirima verovati...
Pa sam se onda ugnjezdio oko 4'30''/km svejedno da li je staza bila duža ili kraća ili ravna ili brdska, pa sam otud čas delovao brz čas spor, već zavisno koje rezultate gledamo. Evo zadnja trka je bila po 4'19'', to je nekada bilo sporo i za Maraton a gle preokreta sada deluje "solidno" na Half-u?
Možda sam se uplašio, pa bih pobegao na 42km? Ha? Možda sad počinjem nešto OČEKIVATI, a nema ništa gore od toga kada te pojedu očekivanja. Sad bih ja Plitvice svakako ispod 1h34 jer su bar malo ravnije od Krašića, a kontam ako baš budem sekao krivine možda uspem i za 1h32, a 1h30 SIGURNO ne mogu tako da mi je nezadovoljstvo unapred obećano.
Gledano iz te perspektive, SVAKI maraton bi bio dobar. Izgovora imam "za izvoz". Preteška povreda, preduga pauza, prespor oporavak jer me rame još uvek boli kad nešto duže radim, premalo kilometara, nijedna Dužina. Najviše km sam pretrčao pre 6 dana u Bosanskom Novom jer sam trčao nazad pred Lolu pa sam nakupio 30km brutto. Od čega 1h31 tempo trčanja i skoro sat vremena kaskanja u mestu. Teško da se to može smatrati pripremama za maraton. Btw ako već ne znate šta na talijanskom znači brutto, nemojte ni guglati.
Opet, bliži se i Sljemenski. Plitvice bi mogle biti idealna prilika za Prvu Pravu Dužinu. Za par nedelja da otrčim još jednu i to je to, već bih smeo da razmišljam o 3 kruga na Medvednici. Sudbina nije u mojim rukama i to je ono što od svega ovoga pravi Triler. Možda će da može, a možda neće da može, možda Franjković kaže kako ne može da može. I onda šta da radim (kada odu prijatelji moji), da li da trčim Half i da pre i posle trke pokušam da pretrčim što više, glumeći Dužinu, ili da odem na 42 sa brojem za 21, pa da se na Stravi hvalim kako su me svi prestigli na onoj Flybys animaciji?
Nema komentara:
Objavi komentar