četvrtak, 1. lipnja 2017.

veliki povratak na mala vrata

pre par dana sam prvi put formulisao naziv za taj davni koncept Mikro Ciljeva. kad nisi raspoložen za velika dela, a znaš da i samo jedan korak vredi više nego nijedan. štaviše ovih dana sam ga rastegao i do Nano Ciljeva.

prekjuče sam išao da se nakon nekoliko godina iznova upoznam sa stazom "930 stepenika" iznad Manastira. lakše se trči odmah pored stepenika, po kamenju. međutim sada je tamo korov do kuka a na mestima i do ramena, što malo otežava jurnjavu. kao da uspon od 20-30% nije dovoljno zahtevan sâm po sebi...

juče sam mislio da bih 3 dana nakon polumaratona trebao da budem odmorniji nego 2 dana posle trke, pa sam ponovio taj uspon. štoperica je rekla 5'13'' naspram 5'18'' (iskreno, očekivao sam puno veću razliku) ali je Strava nekim čudom prvi "umoran" uspon izmerila 5'16'', a drugi 5'17'' :-D

ajd dobro, nije ni prvi ni poslednji put da mi se GPS popiša na glavu. kad se jednom navikneš, postane čak i smešno. nakon ta dva Nano Cilja (u okviru sat trčkaranja, pet minuta dahtanja teško može da se nazove "Trening") danas sam se opet vratio na Mikro Cilj odnosno na onih 4 x 800-900m brdskih deonica.

realno 4 puta po 4 minuta ne bi trebala da bude neka Problemčina, ali u praksi može da se desi da 4 puta po onaj zadnji minut kolutaš očima i pitaš se ima li kraja tom mazohizmu. izgleda da sam se skoro vratio na brzine od prošle godine, ako je sudeći po ovom konkretnom treningu.


u okviru današnjeg Mikro treninga sam uglavio i stidljivi Nano Dodatak, jer sam oko struka nosio torbicu sa dve kifle natopljene uljem oceđenim iz konzerve fileta haringe, i to sam gore navr brda servirao jednom divljem kučencetu koje se krije od ljudi i tek ponekad pomoli nos iz šume. jučerašnja porcija je nestala, dakle mala zverčica vrlo dobro primeti kada sam joj i gde nešto ostavio.

Nema komentara:

Objavi komentar