nedjelja, 3. rujna 2017.

čekanje

Izgleda da je u vreme svemirskih brzina još uvek najpametnije - čekati. Evo sinoć sam upalio kompjuter da vidim ima li slika iz Subotice pa sam shvatio da su se taman pojavile slike iz Rume. Daš ljudima internet od milion megabajta u sekundi a njima treba 7 dana da usb kablić utaknu u kameru. Onda onako kako su rafalno slikali, u albumu od 500 slika imaš 50 slika ali svaku u 10 varijanti, pre nego što sam trepnuo i nakon što sam trepnuo. Genijalno.

Nakon nekoliko polu-neprospavanih noći zbog alergije, koju nisu uništile ni nedozvoljene dvostruke doze lekova, nekako smo doteturali do Subotice. Ja sam za polumaraton poneo crveni broj sa utrke građana u Osijeku, a Lola je ponela žuti broj sa Plitvičke štafete. Da niko ne bi rekao da smo trčali "bez brojeva". Unatoč dizanju u 5 ujutru u Suboticu smo stigli negde pred 10 a prijavljivanje na dan trke je radilo do 9:30. Dok smo se presvukli i odšetali do starta bilo je već 10:15 no radost da smo stigli u pravi čas za par kratkih ubrzanja se ubrzo pretvorila u beskrajno prženje u zoni starta koji je prvo odložen na 10:40 pa malo kasnije i na 10:45. Svejedno u džepu nam je ostalo 30€ od neuplaćenih startnina, dovoljno za 2 džaka hrane za napuštene pse.

Trka je protekla očekivano i neočekivano. Misliio sam da ću zbog silnog umora i neispavanosti tokom cele nedelje biti jedini koji će u Subotici trčati sporije nego u Rumi iako je nakon onih +36° bilo najavljeno samo +26°. Za većinu je to i vredelo, nekima čak i desetak minuta, a ja sam se popravio za samo 3 minuta. Umesto 1:32:18 sada sam utrčao negde na 1:29:0* (između 07 i 09) i u roku od pola sata već sam sa sata to prebacio na Polar aplikaciju u telefonu odakle je automatski "leglo" na Stravu. Samim tim moje učešće je postalo ZVANIČNO jer se zna da se Strava poštuje više od svega, čak i od zvaničnih rezultata. U oficijelnim rezultatima na sajtu organizatora na primer nigde ne piše niti se igde vidi da li si skratio stazu. Tek kad ti pogledamo fajl na Stravi, onda ti možemo verovati da si uradio ono što piše u rezultatima. Moderna vremena jbg, ili što bi naši stari rekli SVE TO VIDI ONAJ ODOZGO, s tim da su oni mislili na boga a mi znamo da su to GPS sateliti koji budno motre na svaki naš korak.

Jedino podložno varanju je da sam platio nekom profesionalcu da otrči umesto mene ali imam nekoliko slika sa staze, a možda se pojave i još neke na fejsu, poželjno na ulasku u cilj. Mrzelo nas je da komplikujemo sa slanjem fotki, pa sam odmah u autu za potrebe ilustracije fajla na Stravi samo "uslikao svoju sliku" sa Lolinog mobilnog :-)


Ukupno sam utrčao osmi u generalnom ali sam zbog manjka čipa svoje mesto poklonio devetom, i tako dalje sve do poslednjeg, svako je završio jedno mesto ispred u odnosu na ono gde bi bio da sam se prijavio na vreme. Takođe sam bio velikodušan u kategoriji pa su se dvojica okitili jednim mestom iznad na proglašenju, i odgovarajućom medaljom i poklonima, a četvrti je uskočio na mesto trećeg i popunio podijum. Eto šta su sve dobili na pokon od mene, a ništa mi nisu platili. Oni na dobitku ja na dobitku. Imam za jednu majicu više mesta u ormaru, i za još jednu medalju više mesta po onim kutijama od patika gde to sve trpam. Sve u svemu jedan predivan dan. Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji kaže jedna druga stara narodna, kad sabereš samo benzin i putarine ova trening-trka nas je koštala 50€, a gde su pljeskavice gde je pivo gde su sokovi gde je naknada za pretrpljeni stres od onih silnih munja i gromova koji su nas izrešetali prilikom povratka.

O samom tempo-trčanju imam samo da kažem da izgleda da sam skroz zaboravio kako to izgleda. Svaki fartlek mi odgovara, ali tempo nikako. Lakše mi je da držim grupu kad mi malo odmaknu pa ih par ulica jurim i tako u nedogled. Op uđem u neki ravnomeran ritam odmah mi postaje teže, nešto mi kleca u kolenu, kratki su mi koraci i kad gazim petom i kad gazim prednjim delom stopala, i viša i niža frekvencija, ništa mi ne odgovara. No odgovaralo mi je tih prvih 40' trčanja na 5-10m iza grupe jer su oni zbog čestih skretanja stalno leteli sa jedne strane ulice na drugu i volonterima dovikivali "kuda? levo? desno? desno???", a ja sam iza njih budno pratio šta se događa i na vreme presecao male dijagonale.

Grupa od nas 10-14 je držala zastavicu 1h30 nekih 5-6km, onda nas je ostalo 8-10, onda je oko pola trke to puklo i svi su se razdvojili 2 po 2. Ja sam ostao negde pri kraju razmišljajući da mi zbog otprilike 40 raskrsnica i skretanja po svakom od dva ista kruga više odgovara da ne budem previše napred i negde pogrešno skrenem, što bi me sa drž tamo drž nazad koštalo minut ili dva, ili nerviranja i odustajanja. Nažalost sve te "nervozne" koji su poleteli napred sam obišao u sledećih 3-4km i ostalo mi je da nakon malo solo trčanja i buljenja u strelice na svakih 100m (volonteri su stajali sa rukama u džepovima i samo gledali ko će da pogodi pravac a ko da pogrešno skrene) jurim jednog od 16-18km i drugog od 19-20km. Malo pred skretanje u ciljni pravac sam Loli doviknuo "sat dvaes sedam" što je značilo da mi treba još 2' do kraja i da ću stići brže nego što sam očekivao. Polar je pokazao 21.1 što je značilo da uprkos krvničkoj zloupotrebi trotoara nisam ništa naročito uspeo da skratim stazu, kontam da su ovi ostali nakupili 22 kilometra ako nisu na svakoj raskrsnici išli najkraćim putem.

Prolaske sam stisnuo na 5km 10km 15km i 21.1km i prosečna
brzina po segmentima mi je bila 4'13 - 4'20 - 4'12 - 4'10,
a prosečan puls 147 - 147 - 152 - 155.

Nema komentara:

Objavi komentar