da ne ponavljam onu staru Fata je Fata, jer svi mi znamo da je dvaput bolje nego jednom. eh kad bi se moglo živeti dvaput, svako bi pristao, makar mu taj drugi život bio najteže robovanje i mučenje. to da si živ, nema cenu. a mi horoskopski Ovnovi se jedino u pokretu osećamo živi.
podnevna pauza je izgledala kao neki srednjevekovni grešnik kojeg je inkvizicija odlučila da raščereči. s jedne strane vuče ideja da otrčim što više. sa druge strane vuče vreme koje kaže da imam 2h10' slobodnog vremena.
sa treće strane vuče neki unutrašnji osećaj da je nakon 10km ujutru najbolje trčkarati lagano u podne, a ne juriti kilometre i prosek zarad čiste megalomanske euforije.
sa četvrte strane vuku noge kojima se baš i ne zapinje jer su već ušle u taj ritam "za vikend - Trka, ostalim danima - laganica".
usred tog Raspeća između želja i mogućnosti preko svojih muka još naletim na ostavljenog psića kojeg je pojela šuga i sav je u krastama, a pritom mršav kao kostur i izgladneo.
pozvao lolu telefonom, otišao na neki krug preko brda od 6km, pa dok je ona stigla sa hranom i lekovima ja se vratio na to mesto, pa nastavio na skroz treću stranu da dopunim kilometre koliko ih već nakupim, do tog poslednjeg minuta pauze od posla.
teoretski sam imao vremena za nekih 26km i to je ujedno bio minimum za nešto što bih mogao da nategnuto nazovem Dužinica, no zbog silnih pauza sam na kraju završio na 23km, doduše malkice bržih od plana.
mislim da ću one kučiće ići da hranim u četvrtak, biciklom naravno, (pa u nedelju kad krenemo autom na trku) tako da mi sutra (sreda) ostaje za još jedan ovakav "dupli dan" pa već prema inspiraciji, koliko i kako uspem.
Nema komentara:
Objavi komentar