ponedjeljak, 18. rujna 2017.

hronologija jednog pada

u petak ujutru smo završili prvi deo pakovanja za Varaždin i otišli da se malo provozamo biciklama pre II smene na poslu. 
nahranili neke ostavljene mačiće iznad grada, 
lola okrenula odmah kući a ja otišao još nekih 10-ak km uzbrdo, 
LAGANO jer nismo nigde žurili.

obzirom da sam uključio aplikaciju Strava telefon je svo vreme "snimao" sa opcijom AUTO-PAUSE i nisam morao da stiskam stop/start/... 

u najdaljoj tački 17km od grada sam slikao planine i jednoj NS porodici koja je pošla na Zlatibor kao turistički vodič na parkingu objasnio pogled na prazno korito Suvaje i taj fenomen reke ponornice tj. "izvora" reke Gradac


zbog previše kamenoloma koji su bacili prokletstvo na saobraćaj oko ovog nekad lepog grada, na 9km od kuće sam skrenuo na alternativni manji put da bih izbegao teške kamione i oblake prašine na magistrali

čak i sa povratkom 2km dužim putem, imao sam 10 minuta zalihe.
bio sam na kilometar od izlaska na glavni put, vozio jako pažljivo jer se tako pogodilo da su putari krpili razrovani asfalt i privremeno svuda ostavili rupe, pesak, kamenčiće

vijugao sam kočeći, i iz fajla se vidi da su mi na nizbrdici brzine bile 28-32 km/h
zaista nigde nisam žurio, u planu je bio dan odmora, i hteo sam jedino da se bezbedno vratim kući


dobro se sećam prelaska preko malog kupsera gde sam pogledom tražio magarce kojima smo prošle godine brali travu sa druge strane puta i gurali im kroz ogradu :-)

nakon toga put je sve strmiji, sa 28 km/h dolazim samo do 31.8 km/h iako nagib dozvoljava 50-ak km/h

prolazim levu pa desnu krivinu i ulazim na pravac koji je pod drvećem sa obe strane. 
oštre senke jedva dozvoljavaju da razabereš šta je crna senka a šta rupa na putu

poslednja snimljena tačka na 10-15m od pada pokazuje opet 28 km/h što znači da sam uprkos nizbrdici svo vreme čvrsto stiskao kočnice i usporavao


obzirom da sa auto-pauzom Strava pokazuje TOTAL TIME, sve je lako analizirati
pao sam u 12h41 a u 12h46 je neko sa mog telefona pozvao Hitnu
prvo je pokušao sa pozivnim brojem grada 014 194 i odmah zatim 194
ja sam sve to očigledno "prespavao" sa arkadom nabijenom u hrapav asfalt


lista poziva kaže da sam Lolu pozvao čitavih 7 minuta kasnije
(dakle 12 minuta nakon pada)
prvo sam je pitao gde smo pošli (jer mi je taj deo puta delovao kao da sam na letovanju negde u Rumuniji), pa "zašto sam na crvenoj bicikli", i onda upitao još nekoliko nebuloza. 

kad je 15-ak minuta kasnije došla autom, kaže da me je pitala sve i svašta a da sam je samo tupo gledao kao da me pita na kineskom.

naknadna rekonstrukcija kaže da je "neki dečko" pozvao čoveka iz obližnje kuće
koji me je probudio i uspravio u sedeći položaj, 
dodao mi moj telefon i rekao "evo ti zovi nekog javi šta ti se dogodilo"


nekih pola sata kasnije još uvek sam tamo

koliko se sećam nabijali su mi neku gigantsku bandažu pod lakat i to pokušavali da naduvaju, ali ga nisu ni stavili kako treba, ni zakopčali jer fale kopče i kaiševi, a na kraju ga nisu ni naduvali više od 20% tako da mi je uz vatromet bolova ruka visila na skrckanom ramenu


nekih SAT VREMENA od pada još uvek sam tamo!!!!!
rekao bi čovek da su me oživljavali u najmanju ruku, operisali, 
vraćali oči u duplje, creva u utrobu, i hemoroide u guzicu


i to je bilo to, fajl kaže da sam otprilike nakon 1h pauze "nastavio trening" 
s tim što sam se umesto na bicikli švercovao u Hitnoj. 


nadam se da me sudije neće diskvalifikovati zbog toga :-)


poslednja slika pokazuje kako je na Stravi snimljeno i ležanje
(prva pauza u sredini)
zatim ovi visoki špicevi pokazuju kretanje/brzinu Hitne, 
i na kraju tri sata ravne linije beleže tamo-vamo po urgentnom centru 
sve dok mi Lola nije dodala telefon 
a ja primetio da on još uvek neumorno beleži "trening"


Nema komentara:

Objavi komentar