plač

evo seo sam za kompjuter da malo plačem pa se u međuvremenu možda i odmorim za neki trening. možda kroz suze izbacim nakupljene toksine iz organizma. naime juče mi se Plan raspao. a Plan je glasio utorak-sreda-četvrtak ujutru u podne i uveče po jedan manji trening. tako sam hteo da udarim Turbo Blok od 9 kraćih treninga u 3 dana, s tim da to bude
trč-trč-trč, pa
trč-bicikla-trč, pa opet
trč-trč-trč.

i sve je fino krenulo prvog dana sa 11+14+10km,
ali drugog dana nisam imao vremena za biciklu, a bilo je i prohladno i oblačno.
onda sam zamenio drugi i treći dan, pa rekoh otići ću na 3 kraća trčanja.
nakon jutarnjih 12km sam u podne otišao 13km i na poslu bukvalno crk'o.
leđa, noge, sve me je bolelo da sam jedva i ležao a kamoli trčao.

tako sam stigao do učinka 5/6, a danas je svanuo treći dan.
pa eto. probudio sam se još umorniji i bezvoljniji, iz prostog razloga što kajgod budem danas uradio, Plan je još uvek propao jer povratka (u juče) nema. trt.

pritom danas nemam pauzu u podne nego samo slobodno prepodne.
dakle trebao bih na trčanje pa odmah na biciklu, ili da i od ta dva jedno žrtvujem i završim trodnevni juriš sa učinkom 3/3, 2/3, 2/3...

sveukupno Strava kaže da ove nedelje imam pretrčanih 60.1km, s tim da je to sve u utorak i sredu. sva sreća pa sam sve snimao na Stravu i sve imam na jednom mestu, inače da moram kopati podatke po polarima garminima i ordinary štopericama i sveskama mislim da bih dobio nervni slom ili dva.

eto, što sam se isplak'o isplako sam se, ajd da krenem malo i danas, neće se kilometri sami pretrčati. oj živote robijo, ooooj maratoni dušmani dabogda dobio proliv ko vas je izmislio.