petak, 22. rujna 2017.

dosadan

Čitam sopstvene blogove iz februara i krstim se kao naka baba kad sretne hipstera.
Zamisli tog paćenika koji je LEVOM RUKOM svakog dana pisao po 2 kucane strane A4 i iz dana u dan jedno isto "znate u drugoj nedelji preloma kost ulazi u ovu fazu"
Pravio sam planove trka za 3 meseca unapred.
I naravno u međuvremenu se pojavile neke druge trke i eto...
Đizuse kako sam bio d-o-s-a-d-a-n.

Zimus sam pisao o padu vodeće žene na OI u Riju, koja je pretela preko guvernale i povredila kičmu, i ostala da leži pored puta dok su biciklisti motori i auti iza nje prolazili pored, prolazili.


Kao da sam znao da ću isto završiti, tako pomno sam to analizirao. S tim da je ona izubijala kičmu i nakon 10 dana bila opet na bicikli. A šta sam ja radio? Ja sam mesec i po zatezao one utege ("osmicu") na ramenima, spavao sa otečenim utrnutim rukama, trpeo bolove, sve "da bi preklapanje bilo što manje" i da bi se kost što manje skratila.

I ništa, opet se jedan kraj navukao preko drugog za 2-3cm. Sad gledam: slično je i sa druge strane, možda čak i manje. S tim da je desni prelom bio blizu ramena i tamo ostao skutkan, a levi je posred srede i puno više će štrčati. Jbg.

Tako da sam ovaj put nonšalantniji. Nek se preklopi, ionako mora, a za par mm (možda i nula) da trpim narednih mesec dana onolike bolove - NE PADA MI NA PAMET. Nosim osmicu da se ništa ne bi pomeralo, stegnuta je, ali ne onoliko krvnički koliko mi stegnu u ambulanti da mi je šaka nakon par sati kao krofna od manjka cirkulacije.

Jedino što za sada moram da primetim je da od prvog dana sve stoji čvršće.
Desna ključna je bila kao da su dva kraja nedeljama igrala neko kolo jedan oko drugog, a ova leva, iako snimak jasno pokazuje da je došlo do totalnog "kud koji mili moji" razdvajanja 2 dela, izgleda kao da se odmah jedan šiljak zaglavio ispod drugog i da tačka mimoilaženja vrlo malo "žvaće".

Okvirno,: proletos sam se na prvi jogging otisnuo nakon 42 dana, a prvu trku trčao nakon 54 dana (pao u ponedeljak a trčao NS 10.5km u subotu).

Dakle da za "trku" (ajme) tražim vikend koji mi dolazi nakon 50-ak dana od pada, ako na prvi jogging odem nakon 40-ak. Evo ga: 43-ći dan od pada imam trening-trku na 4km od kuće, valovitih 10400m. Kao drugo-treće trčkaranje nakon preloma, poslužiće. Ne kao trka naravno.


I nakon toga prc milojka prazan vikend u srbiji, ZG je predaleko putovanje za trening sa rovitim ramenom. Dotle ćemo nešto već iskopati.
Pa onda gde možemo da se vidimo:

11.11. - novi beograd 21km - starek 10/21km
hmmmm 21km će mi biti predugačko, jer znam kako rame boli već nakon pola sata truptanja po asfaltu...
19.11. opet ništa?
26.11. uh da li još uvek postoji trka oko jezera na Adi Ciganliji?
3.12. CRIKVENICA JEEEEE :-D
jedino što ću umesto planiranih 42km trčati samo 1 krug od 21km, a i to brzinom manjom od planirane za 42km :-/
Ili možda ne.
Na beogradskom sam išao 1h34', 11 nedelja nakon pada.
Crikvenica je nakon 11.5 nedelja.
Bumo vidli. Možda ovaj "manjak trkâ" bude i dobra stvar, možda uspem redovnije da treniram. Mada, trening je trening a Fata (trka) je Fatofatofato ti si moje zlatooooo

Nema komentara:

Objavi komentar