To je dakle mesto na kojem je Planeta izvršila podmukli napad na moj skelet. Tamo 50-ak metara dalje nizbrdo se (ne) vide dve-tri rupe koje su u međuvremenu popunjene novim asfaltom. Ima jedan sličan pravac kad se iz pravca Limskog kanala vraćamo u Fuškulin, i onda iz sela Flengi ima jedan sporedan putić kroz zaselak Čuši. Prosto kao da sam tamo pao, pa me (u onoj 10-minutnoj pauzi bez svesti) neko teleportovao u ovdašnju selendru još slikovitijeg imena Žabari. Hmmm, 700 km za pola sata, nije loše...
Zašto sam pao, neću nikada saznati. U balon sam kao i pre 7 meseci naduvao 0.00 alkohola, a ni u krvi nisu našli ništa protivzakonito. U međuvremeno se ispadalo kiše koliko hoćeš, pa nisam mogao ni po barici sasušene krvi da pronađem tačno mesto poljupca sa asfaltom. Pih. Otpešačio sam 13.2 km pre podne, i čeka me još malo šetnje do bolnice večeras, možda zaokružim na 15.
Nema komentara:
Objavi komentar