11

kao pas koji juri sopstveni rep, tako mi je bilo danas. 

svo vreme sam mislio da mi je rep ispred a bio je iza mene.
a ja u krug, u krug.
i nisam ga stigao, naravno.
nemam pojma ni koliko sam zaista žurio a koliko mi se samo priviđao napor.
na kraju je ispalo da sam pretrčao 11km za 59 minuta.
bio sam na 200m od kuće, pored nekog frizerskog salona.
okrenulo mi se na 11.00km i pritisnuo sam STOP, prešao u lagani hod.
10m ispred mene je iz tog salončića izašla neka žena.
za njom je istrčala frizerka i počela da dovikuje Vesna, Vesnaaa
žena ništa, pokušava da stavi kapuljaču preko nove frizure jer promiče sneg.
ja se proderem VESNA!, ona se okrene, ja pokažem prstom na frizerku.
žena se okrene i vrati se nazad, ja se nasmeših a ona ništa.
ali nije to važno.
onda sam pogledao u telefon znajući da treba da uradim NEŠTO.
i umesto da sačuvam fajl, ja sam ga skrinovao i u aplikaciji stisnuo "back".
ode trčanje bespovratno izvan svih arhiva i dokaza.
ajd ako ništa drugo ostao mi je barem taj tzv "skrinšot".
više puta sam zastajao i svaki put izgubio po desetak sekundi dok stisnem STOP jer sve ide malo teže mokrim prstima.
iz nekog razloga nisam poneo rukavice iako sam pošao na -2°C.
šake su mi bile smrznute negde između 20-40 minuta trčanja a posle su oguglale.
svašta.

PS
u trku spazih i staru ljubav Velimira kako puši cigaru na terasi.
namignuo sam mu ali čisto sumnjam da je sa 150m razdaljine primetio taj detalj.

posle trčanja i sušenja sam odjurio biciklom da opet nahranim one kučiće izvan grada.
dok je hladno imaće od mene ručak, a kad opet otopli nemam pojma šta ću smisliti obzirom da su se smestili na pet metara od nečijih košnica.