ko zna kada je prošlo tih famoznih 42 dana za koje vreme bi u teoriji trebala da se smiri radikulopatija. nekoliko puta u životu sam odbrojavao kad mi doktor kaže "6 tjedana" jer doktor je međimurac pa se tako izražava, u tjednima, što ja lako preračunam u nedelje iliti sedmice. pa šest nedelja pa šest nedelja, na svakih par godina prebrojavao i nijednom mi nije palo na pamet da ta povreda traje maraton dana. svašta.
uglavnom malo sam razmišljao ali se nisam utešio, naprotiv. za vreme dugotrajnih bolesti ceo organizam trpi, svi mišići oslabe, pa umesto da očvrsneš područje iz kojeg dolazi problem ono dodatno oslabi, i sve se pogorša. nemam pojma koliki je bio ovaj korak unazad, a ne znam ni dokle će trajati. temperature nemam već 3 dana ali kašalj se nastavlja i deluje mi suludo pokušavati bilo šta "trenirati" sa ovakvim bronhijama. neka slabost još uvek postoji, takođe, što ukazuje na neki otporniji virus.
da sam spreman da me tresne maljem po glavi, baš i nisam. iskreno rečeno veoma se bojim tog dana kada ću pokušati da trčim pa opet shvatiti da ne mogu. biće to koliko vidim dva puna meseca nakon onog pada pred novu godinu, i agonija će tek tada početi, jer će bolest (grip, bronhitis) nadam se konačno nestati i više neće biti razloga za netrčanje.
ne znam ni koliko može trajati umerena depresija i šta sve treba uraditi da se ne pogorša. planovi be i ce, rezervne varijante, od jednih lekara ka drugim lekarima, blabla. premeštaš se iz jedne fotelje u drugu i biraš odakle je najlepši pogled na život koji prolazi.
Nema komentara:
Objavi komentar