velika je neizvesnost na kojem ću kanalu raditi ovog proleća. stalno se to ponavlja na svakih par godina, no ovaj put je došlo nekako iznenada pa sam još uvek nepripremljen, kao ovi što čiste puteve svakog decembra kad padne sneg.
naljutim se na trčanje jer mi je nemoguće pa se onda bacim na biciklu, pa mi čak postane antipatično sve u vezi trčanja. onda prestanem da pišem sportske blogove pa se prebacim na fotografiju ili pisanje, deaktiviram sportsku stranicu na fejsu pa vratim neku od "nesportskih". tako sam ih pre par dana aktivirao sve, koliko da proverim čega tu ima odnosno šta je sve ostalo nakon zadnjih čišćenja i brisanja, pa mi sada samo uzalud dolaze obaveštenja kako treba nešto novo objaviti "jer vaša publika odavno nije ništa pročitala".
hoću li dobru ili lošu vest, pitanje je sad. dobra vest je da se uporedo sa zadnjim danom antibiotika skoro skroz smanjio kašalj pa sam juče uspeo i da se provozam biciklom, i malo prošetam, zahvaljujući skoro dvocifrenoj temperaturi (napolju, ne telesnoj).
loša vest je da me povreda u dupetu boli još više, čini mi se jutros kao nijednom ove godine, nakon samo deset minuta sedenja za kompjuterom. kakva god povreda bila, suluda je uopšte ideja da bi neko ceo dan trebao da stoji ili šeta, bez minuta sedenja. dosta je i onih par sati trudničkog radnog vremena na poslu da mi krenu suze od bolova. to će nakon gripa/bronhitisa biti novi veliki izazov ovog proleća - izlečiti GUZU.
i dalje će sve od toga zavisiti. kako će se povreda ponašati sa dolaskom toplijeg vremena, da li će mi se nakon nekoliko godina odgađanja napokon namestiti da čuvena Godina Bicikle, koja zvuči skroz kontra kineske Godine Svinje obzirom da svinja još i može potrčati ali na bicikli bogme još nijednu nisam video.
to će dosta uticati i na vikende jer bicikla podrazumeva vikende kod kuće obzirom da se tada može preći najviše kilometara, dok trčanje uključuje puno više putovanja, uglavnom na bezbrojne polumaratone ali i na druge trke. dosadašnja ili je bolje reći za-sada-šnja pauza je otprilike ista kao i one dve nakon dva preloma 2017-te, to je tih nekih 6 nedelja pola pauze pola pešačenja, i dalje odavde već znam kojom se brzinom može vratiti u trčanje. no bolest je još uvek malim delom prisutna i ne bih smeo da se usudim na bilo kakav pokušaj dubljeg disanja, još ovih nekoliko dana otopljenja verovatno. možda neko kratko potrčavanje, ali lagano. tako sam u januaru i pola februara skupio kilometar trčanja, 50m ovde 50m onde dok me ne zaboli i ne zaustavi. no sa ozdravljenjem barem više neću biti onako kilav i uspavan celog dana, pa ću se barem u drugim sferama aktivirati, ako ne baš na trčanju.
Nema komentara:
Objavi komentar