nekako mi je proleteo januar, nikako da pohvatam konce.
znate onaj film Memento, gde glavni junak svake noći izgubi sećanje.
pa ujutru kreće sve ispočetka, gleda cedulje, papiriće.
tetovira po sebi ko mu je prijatelj a ko ne, da ne smetne s uma.
oduvek su ljudi zloupotrebljavali to moje brzo zaboravljanje loših stvari.
dođu sutra pa kažu hajmo ispočetka a ja kažem hajmo.
sve nekako verujem da je moguće probuditi se a da svet bude lepše mesto.
tako sad gledam u neke silne poruke i pokušavam da ih poređam.
sve mi se to uhvatilo u krug kao kad vetar podigne kese i papire pa vrti li vrti, ne znaš koji je poleteo prvi a koji poslednji sad kad su svi u vrtlogu.
*** SVAKA SLIČNOST SA ISTINITIM DOGAĐAJIMA JE SLUČAJNA ***
08.01.2019. pre podne
19.01.2019. ujutru
20.01.2019. ujutru
20.01.2019. pre podne
20.01.2019. popodne
21.01.2019. pre podne
21.01.2019. uveče
sa instagrama,
natrčalo upozorenje baš kad treba :-)
a evo kako su moje reči vredele, pa nisu vredele.
ateriranje od neba do deponije za 4.5 dana :-(
21. januar uveče
26. januar popodne
Nema komentara:
Objavi komentar