tema nema nikakve veze sa brakom i detetom ali naslov itekako ima.
radi se o slobodnom vremenu, ili kako već nazvati sve ono što nije obavezno a ispunjava naše dane i naš život.
ima pola godine ako ne i više, otkako sam kupio akcionu kamericu.
ajd na stranu svi nesporazumi jer sam mislio da s njom može da se uradi puno više, to je moj poznati problem prevelikih očekivanja.
no nakon nekoliko upoznavanja i razočaravanja, shvatio sam da je glavni problem vreme.
vreme.
treba ti previše vremena da bi s njom ušao u ozbiljnu vezu.
kao što će najbolje svirati gitaru onaj klinac koji je ne ispušta iz ruku 24/7, a ne onaj koji pola sata dnevno odvoji da nauči po par novih akorda, slično tome i iz kamerice najviše može da izvuče onaj koji može s njom da stupi u brak.
ili da je usvoji.
otud naslov.
treba stalno brinuti da bude napunjena, a punjenje i povezivanje zahteva da je rasklopljena što je nemoguće dok se nalazi na bilo kojem od nosača.
prebacivanje slika i filmova je novi blok vremena, a najveći je montiranje materijala, ako ne i preveliki.
jednom sam naivno pomislio, hm, okačim je negde, snimim šta mi rade kučići dok nisam tu, i kad se nakon pola dana vratim kući pogledam ko je to tačno bio nemiran, ko je dirao mačku, ko je iščupao ružu, i sve ostalo.
za to je bolje ostaviti mobilni na prozoru i stisnuti REC, on će to da uradi tačno onako kako si zamislio.
da bi kamera snimala duže od 2h moraš da je spojiš na napajanje jer joj je baterija "tanka".
problem je i skladištenje jer uopšte ne postoji opcija snimanja slike na svakih 5 sekundi, to se snima UPOREDO sa filmom, ili nikako.
čime gubi svaku poentu, očigledno.
ono kada sam prvi put krenuo po kiši da trčim i snimam, umesto samo tih slika na svakih 2 ili 5 sekundi, ne sećam se, snimila mi je redosled sličica plus 3 filma po 15 minuta pre nego što je iscurela baterija.
usto je sve bilo neupotrebljivo jer su kišne kapi izobličile sve što je objektiv video, uprkos mom trudu da na svakih par sekundi obrišem prednje staklo.
usto (drugo usto) sam svo vreme trčao ukočen kao da sam progutao motku jer koliko god bila lagana ipak je osećaš na temenu, i koliko god je učvrstio ona klacka na vrhu kačketa i osećaš se kao da nosiš neko jaje navr glave.
kad se samo setim stucanog vremena tokom prebacivanja fajlova, pregledanja, klik klik klik traženje slike po slike šta izdvojiti i sačuvati, sva demontiranja i montiranja, naknadna brisanja neupotrebljenog, desetine čekanja po nekoliko sekundi da se pokrene aplikacija kojom upravljaš kamericom sa mobilnog, prođe pola dana.
preko svega, nositi već i telefon je sasvim dovoljno a često i previše, i svaki dodatni "čvarak" preko njega je više nego višak.
volim da se na trčanju osećam kao na trčanju a ne kao na snimanju, nisam glumica.
ni neki dokumentarista.
koliko god romantična bila ideja da će jednom zec pretrčati put a ja ga snimiti kamerom s vrha glave jer je stalno nosim gore kao papagaja, milion puta više je debilna ista ta ideja koja podrazumeva da celog života hodam sa periskopom iznad mozga ne bih li jednom godišnje uslikao zeca ili srnu ili saobraćajku.
to se naprosto NE is pla ti.
hoću da kažem, ne isplati se ni samo nošenje kamere svaki dan po par sati na trčanju i par sati na bicikli, a da ni ne pominjem sate i sate punjenja baterije, spajanja odspajanja, prebacivanja slaganja i brisanja fajlova, montiranja i demontiranja.
katkad mi fali i samo par minuta da stignem na trčanje između drugih planova, a par sati viška definitivno neću nikada imati.
tako dođemo do skroz nove kategorije u poimanju i prihvatanju novih stvari.
koliko je vremena potrebno da nešto uopšte koristiš onako kako je zamišljeno.
recimo, GPS sat ti uštedi vreme u odnosu na telefon.
ne paziš na njega, ne može da ti ispadne, da se izgrebe, uvek ti je pri ruci i lakše ga dohvatiš, sve meri isto kao i telefon a kada ga skineš sa ruke i spustiš pored kompjutera baterija mu se sama dopunjava dok on prebacuje podatke i samo ti se FUĆ otvori novi ekran na kojem ti se pojave svi podaci sa trčanja.
plus ono najvažnije, kada poneseš sat ne postoji ni mogućnost da "slučajno" ugledaš nešto što se može ugledati na telefonu, neka poruka ili slično, što ti može omesti trčanje.
"less is more", ponekad. šta ponekad, uglavnom.
Nema komentara:
Objavi komentar