srijeda, 20. veljače 2019.

trčanje?

sad više ne znam kog dana sam prvi put trčao
bilo je nešto u školskom dvorištu, 4x250m jedva
j e d v a
ono, j e n, d v a
onda je bilo na stadionu 100/100m trčanje/hodanje
oba dana sam išao i na bic trening
trčanje je bilo samo usput
danas sam kao i juče odlučio da rizikujem prateći logiku temperature
prvo trčanje, pa bicikla tek kad dan uđe u najtoplijih par sati
rizik se isplatio, bicikla nije trpela
a i trčanje je doživelo brejk-tru
krenuo sam sa otpriličnih 100/100m pa malo produžio trčanje a skratio hodanje i na kraju opasno začuđen uspeo da otrčim par deonica po pola ili možda čak i ceo kilometar
ukupno 5km za pola sata od čega ~4km trčanja i ~1km šetnje
što znači da se na trčanju baš i nisam vukao kao mrcina, iako sam na plus 14 krenuo u trenerci!
(zbog uvodnog dela biciklom)
hmmm
ne znam ni da li sam mogao više, i kako
nije mi ni palo na pamet da pokušam
šta ću
možda sam i previše oprezan
ili nedovoljno ambiciozan
ili sam se ipak u krajičku svesti čuvao za biciklu i prvi zaista brdski trening
nemam pojma
da li je to definitivni izlazak iz povrede ili samo tračak lažne nade?
sledi još jedan dan proleća, pa nazad u zimu
fuj
kako će se kuk/loža/koleno/nerv ponašati kad se temperature vrate na prave zimske i kad se sve povrede probude iz zimskog sna?
nema veze, uželeo sam se i pešačenja sad...
dok sam mogao samo da hodam čeznuo sam za trčanjem i biciklom ali to mi je oduzelo one sate u šumi rezervisane za preispitivanja, maštu
sve mi je pomešano
još uvek me boli kad sedim, baš ona tačka kojom se stolica nabija u dupe/kuk
ako nije nepristojno tako reći

Nema komentara:

Objavi komentar