17 veljače 2019

17-17

evo me na tačno mesec dana nakon trovanja i 4 duple infuzije kojima su mi razredili 5 litara krvi na 9 litara pa sada slavim hematokrit od okruglih 37 dovoljan za hiljadarku od osam minuta. predivno.
a dupe je nit tamo nit vamo, na istom mestu gde je i bilo, jer dupe najbolje zna gde mu je mesto. ima tu par nijansica ali koje ništa ne znače, ili barem ništa. nema veze. tako se kaže.
danas sam probao da trčim pa eto kako je ispalo:


nisam ni sanjao da bih mogao da trčim u kontinuitetu minutima i minutima, jedina dilema je bila da li da probam pravac od 70m pa da prošetam kroz krivinu staze od 250m, ili da pokušam ceo krug. prvi krug je prošao gotovo bezbolno, zatezanje se pojavilo negde oko 220m. drugi krug sam potrčao malo brže pa se zatezanje pojavilo oko 200m i do kraja se pretvorilo u blagi grč. treći krug (svaki put nakon par minuta pauze i istezanja) sam pokušao sitnim bržim koracima no bol se opet pojavio nekoliko koraka ranije, a poslednji krug sam otrčao ubedljivo najbrže (možda 12 km/h) i bol se pojavio već negde oko pola, međutim ne onako parališući kao pre mesec dana pa sam uz malo ugađanje tehnike uspeo da dotrčim do kraja. sveukupno kilometar! jeeeeee... 


da ne bude sve tako crno (i crveno) pobrinuo sam se pre pokušaja trčanja, pa sam biciklom odvezao 48+14km, prvo trkačkom a onda mtb-om. na bicikli ništa ne boli naročito, a meni je svejedno čime ću se kretati, slobodi se u sprinterice ne zaviruje. 

naravno niko i ništa mi ne brani da i narednih dana ovako pokušavam da trčim 4x250m pa ću pratiti napredak, ili nazadak, svejedno.

Nema komentara:

Objavi komentar