petak, 8. veljače 2019.

krv

dan je počeo buđenjem odmah iza ponoći jer sam se silno raskašljao i kada sam hhhrrrkkkkk potrčao u wc da ispljunem sadržaj niz vodu je otišla drečavo crvena kuglica. IMAM TUBERKULOZU, pomislio sam. do jutra je izašlo još par klikera neke sukrvice pa se sve iskašljano vratilo u predivne maslinaste nijanse. ništa od drame.

u međuvremenu sam poslednje dane (nadam se) vrućice iskoristio za neke sitne detalje kojima nikako da posvetim dovoljno pažnje, poput mojih desetak neaktivnih fejsbuk stranica i isto toliko tviter i instagram profila. gle ovo korisničko ime je zauzeto, baš šteta. ček da vidim šta tamo ima, kad ono neki moj stari profil. pa dok provališ sa kojeg je to mejla registrovano, pa zatraži novu lozinku, pa se prijavi/odjavi sa deset mejlova na neki drugi, sreća da imam svesku u koju sam zapisao barem 50% od lozinki, a za ostale ću se valjda snaći po pamćenju ili na kocku (gamble, not cube).

na današnji dan sam prošle godine pobedio neptun trail kroz blato i mulj do gležnjeva, pa sam u čast tome otišao na šetnju pored reke i poveo sa sobom kuče da ne budem jedina budala koja se zaglibila. da premotam te divne uspomene. jedina razlika je što sam nakon omlaćivanja blata sa patika ostao u čistim čarapama, a pre godinu dana sam čarape jednostavno - bacio! odmah nakon trke je trebalo putovati dalje za samobor da bih sutradan trčao zimsku ligu na japetić, zaista nisam imao gde sa kilogram čarapa od čega 950g blata. zato sam blatnjave patike samo obrisao o travu i vratio u kutiju, pa ih za nepunih 20-ak sati oprao u snegu jer smo se sa japetića nakon trke svi spuštali planinarskom stazom kroz sneg do kolena.

možda su mi zato i draži svi ti nazovi uspesi na trail trkama. na bezbednom asfaltiću je lako na taktiku dobiti one u špicu snage, dovoljno ti je strpljenje i nešto ekstremno, bilo to plus 40 ili kiša i ledeni vetar ili nemogući nagibi ili... , i svako iskusan će iskoristiti tuđe nesavršenosti i neiskustvo. no kada ubaciš neke previše tehničke i vratolomne podloge i terene, odjednom ti više nisu dovoljni samo klikeri, moraš i ti sa ekipom naglavačke uz/niz kamenjare ili blato, pa pomoz bože.

tako sam opet na ovoj današnjoj šetnji bio u mislima na trčanju, ako ne i mišićima. elem evo kako ide oporavak. prekjuče prva šetnja od 2km, juče druga šetnja 4km ali preko sat vremena, i nakon toga sat vremena toliko lagane vožnje biciklom da mislim da mi puls nije prešao 80. danas sat šetnje od čega pola po travi i blatu. hej, odavde do maratona i nema još mnogo koraka. jedva 35 hiljada.

Nema komentara:

Objavi komentar