eto prošao je i januar sa nula kilometara. pretprošle godine sam dva puta lomio ključnu kost pa nisam imao nijedan mesec bez trčanja. dobro, ako ćemo pošteno, svi pokušaji od 50 i 100 metara su verovatno doprineli da u ovom januaru imam 1 ili 2km. možda to i upišem u ovaj poslednji dan, a 2km ću dodati ovim bruks glajserin koje mi se u svesci zovu G13. mrzi lažov da ostane na nuli pa to ti je. u međuvremenu trke već stidljivo kreću. neću braniti prvo mesto na neptun trejlu ni drugo mesto u brtonigli. niti ću usput otrčati par liga po snegu. zato ću uštedeti dosta para. vredi li više ovaj ajfon koji sam kupio kao kartu za privremeni izlazak iz depresije, ili ove pobrojane trke? glupo pitanje, te trke su sâm ekstrakt života i ono zbog čega se život tako i zove. jer računaju se samo dani u kojima si zaista živ, punom parom živ, a takvih trenutaka je u januaru bilo zaista malo. što reče neko na tviteru danas, život prođe a "Majka is typing..." nikad. januar is typing... radikulopatija is typing...
Nema komentara:
Objavi komentar