Neću nikog maltretirati tužnim slikama u ove praznične dane ali kod onog siromaha koji prihvata odbačene životinje u selu 5km od grada je stanje sve gore.
Nekako mi uvek padne raspoloženje (?) kad se završi poseta i koliko god puta sam planirao da odatle nastavim trčanje nikada mi se nije trčalo.
A danas mi se čak nije naročito ni pešačilo.
Šta je tu je, podeliću opet šetnju na dva dela, obzirom da trčanje još uvek nije u izgledu.
Nadam se da povratak u normalan život neće sada odjednom puno usporiti kao ona krivulja što krene ka osi pa nikako da joj priđe, znate...
Plan mi je da pokušam da onaj broj 2019 nacrtam kontra jer je od sredine veći razmak prema severnim ulicama nego prema južnim pa brojevi šašavo izgledaju.
A ja perfekcionista, na koga li sam se takav izrodio?
Pa čak ako na jutrošnjih 13km (samo?) dodam istih 7 kao i sinoć, neće ni to biti loše.
Sutra bi mogla da padne neka Dužina hah!
Nema komentara:
Objavi komentar