utorak, 8. siječnja 2019.

božić

prošao je i zakasneli praznik. možda se srbijanski božić nada da će mu očitati vreme po chip-u pa ako je krenuo 13 dana nakon normalnog kalendara i ušao u cilj isto toliko iza, to je praktično isto chip vreme. ako mu je neka uteha. juče sam mislio da ću imati puno više vremena no na 5-6km od grada je neki pametnjaković na divlju deponiju spustio štene od nekih mesec i po, samo samcijato u kartonskoj kutiji, a noć je bila najavljena sa dvocifrenim minusom.
obzirom da sam na šetnju poneo ranac i u njemu par patika koje sam nabacio na žicu odmah u širem centru, ostao mi je prazan ranac na leđima pa je tako kučence profitiralo iz povoljnih okolnosti i doputovalo u grad.
ja sam skraćenu šetnju sa planiranih 20-ak km nastavio posle ručka na toliko bizaran način da mi je neprijatno opisati ga na blogu. a kad znate kakve sve gluposti umem da napišem, onda vam je sigurno čudno da postoji i stvar koju bih prećutao. pa ti vidi...
danas sam takođe imao neki manjak volje pa sam umesto obaranja rekorda u dužini pešačenja (od čega mi očigledno ne prolazi upala živca) odabrao onaj default-ni okvir od 3-4 sata s tim da sam planski "odradio" jednu laganu šetnju po snegu i ledu, sa nešto malo hikinga u sredini.
sastavljao sam u glavi neku priču usput i zapisivao tako crtice da ne zaboravim, no crtice su izvetrile kud koja mila moja pa je priča ostala jedva poluskicirana.
duga je zima pa ću pisati.
već je desetak dana kako ne trčim pa već počinjem ozbiljno da razmišljam o tome da pokušam nešto sa biciklom. ako bih mogao da vrtim na trenažeru, i to je itekako nekakav trening a svaka druga aktivnost od one (trčanje) koja mi je i donela problem, valjda bi manje smetao od aktivnosti koja je jako slična trčanju (pešačenje) što se tiče upotrebe dupeta i leđa. to bi me jako usrećilo, da mogu išta da "treniram" i opet se oznojim nakon toliko dana, no sama činjenica da bi me nešto moglo usrećiti već vuče na nevolju i suprotan ishod. bumo vidli.
svih ovih dana sam nosio jedan ili drugi telefon i one odlične AKG slušalice pa sam usput preslušavao neke albume koji mi tu čame u kompjuteru već godinama i nikako da dođu na red. ako bih preskočio na trenažer, to bih mogao i tamo da nastavim. hmm.

Nema komentara:

Objavi komentar