šalim se, nigde se ne vraćam osim na blog.
za sada.
nakon trovanja i 4 dana na dupim infuzijama, za koje vreme bih umesto prosečnih 5 litara krvi stigao do 9 litara da sve to nisam profiltrirao i ispišao, konačno sam došao u situaciju da razmišljam o nekim ponovnim aktivnostima ili kako to nazvati.
par puta sam prošetao po sat lagano i jednom se provozao dva sata biciklom, no brzinom kojom me je nekada bilo sramota i trčati a kamoli pedalirati.
nadam se da mi se za ovih 23 dana od pada i povrede barem ovo dupe donekle popravilo, a u zadnjih 5 dana sam se pošteno naspavao i odmorio skelet.
ako bude ičeg novog po pitanju broja koraka, javiću se.
ma jednom kad sam proživeo, javiću se svakako.
Dok sam se ja bavio hamletovskom dilemom biti u penziji ili ne biti ti se opet uneredio. Što ti se to točno desilo nisam baš shvatio ali eto tebi za utjehu zadnji put kad sam prije pet dana vezivao tenisicu da krenem na trening ostao sam tako i još uvijek sam manje više u tom položaju.
OdgovoriIzbrišiJ... ga vidiš to je solidarnost. Daj kreni što prije možda se i ja otkočim. Pozdrav