nedjelja, 6. siječnja 2019.

večernjak

kad pišem ovako uveče blog onda mu to dođe večernje izdanje jel.
jutros sam se šokirao kada sam stao na vagu, a ne bih ni stao na vagu nego mi je palo na pamet da izmerim mačku.
kad gle čuda ja i mačka (ova mlađa ali veća) zajedno 75 kila, rekoh bokte mačka ima osam kila????
spustim mačku vaga pokaže 70.5 dobro imao sam nešto odeće ali opet tu negde ~70!?
normalno bi mi bilo u to doba dana 67 - 67.5 ili ako sam se baš najeo kao stoka za užinu onda 68 recimo.
istovremeno imam osećaj da će mi koža na butinama popucati od superkompenzacije a bogme sam se i glupirao, jeo neke slaninice pršutice i ostale slane trice.
tašta je za sutra (božić lokalne crkve po zaostalom kalendaru) nakupovala pečenja kao da ću dobiti sina, šta jednog, devet jugovića, a ja tom festivalu soli verovatno neću ni prići.

imao sam dva projekta danas.
jedan je bio pretrč
opopopaaa, lapsus.
što ti je urođeni mehanizam.
trebao sam da prepešačim a prsti sami počeše da tipkaju "da pretrč.."
dakle trebao sam da prepešačim što više, to je bilo pod 1, a pod 2 da pokušam da malo potrčim pa makar kao i prethodnih dana preko semafora
i kako je dan odmicao, prvo sam razmatrao varijante kuda uopšte pešačiti jer je najvažnije iz kojeg pravca bih se vraćao, obzirom da će me uhvatiti mrak.
i do kraja sam zaključio da mi tako lepo ide, da neću dan ni kvariti pokušajima da potrčim.
zašto da mi nešto spusti raspoloženje.

sveukupno 22km za 4 sata, nisam siguran da se ovo računa ni u rehabilitaciju ni u aktivan odmor jer sam danas već stigao do onih graničnih brzina između šetnje i pešačenja, što su termini koje ja koristim za recovery hodanje i tempo hodanje. recimo.
sutra je pomenuti zakasneli božić (neki se tako i prezivaju, ali nisam čuo da se neko preziva uskrs ili recimo dan armije) i to je tradicionalni izgovor svim sportistima da preteraju u nečemu.
jer običaji doslovno kažu da je to dan kada "sve treba započeti" pa bi recimo prigodno bilo otrčati lagan trening sa 10x100m ubrzanja ili recimo par onako cruise-intervala, ali ne!
ako ne otrčiš maraton na božić bolje da se nisi ni rodio, slabić si govno i riječka **čkačkačka.
tako mi balkanci to shvaćamo jelte.
e sad, da li ću ja raspaliti neko turbo pešačenje za ginisa, nemam pojma.
ipak bi mi za 42km trebalo skoro osam sati, nisam siguran da je to dobar lek za uklješteni živac.
zadovoljiću se sa današnjih avansnih 22km i videću koliko mi je volje ostalo za sutra, a pratiću i stanje nogu leđa dupeta i ostalih deformiteta.

Nema komentara:

Objavi komentar