srijeda, 2. siječnja 2019.

dirljivo

Koristim praznične neradne dane i istražujem dalje oznaku "female fronted metal" na servisu Bandcamp pa jutros nailazim na simpatičan bend koji u šturom opisu kaže "Counter Theory is an upcoming female fronted band from Valparaiso, IN., who enjoy playing to anyone and everyone who will listen".

Nešto slično mojim blogovima, kada kažem da sam voljan od jutra do mraka pisati svakome ko bi to voleo čitati. Prosto kao da ti nekad treba opravdanje za nešto što voliš, i radiš, potvrda da nisi sâm i da uzaludno živiš. Opet, šta li bi bilo kada bih živeo fizički odvojen od sveta, bez kontakta sa drugima. Verovatno bih opet zapisao nešto iz prostog razloga jer mi je zanimljivo, a ljudski mozak je tako podešen da se i od 10 najzanimljivijih stvari koje su ti danas pale na pamet sutra setiš samo 2-3.

Onda sam pogledao šta nude od merch-a (ovaj gore bend) i video da imaju u ponudi CD za 5$ pa sam pomislio kako bi to bilo simpatično podržati ih na taj način, naručiš cede i dodaš svoju sliku dole među avatarima onih koji su nešto preko Bandcampa pazarili jelte. Kad tamo, nećete verovati, za dve godine i dva meseca otkako je izašao album, čitavih ŠEST (i slovima 6) ikonica raznoraznih obožavatelja. Pretpostavljam da je dvoje komšija, dvoje od rodbine, i dvoje školskih drugova. Ako nisu možda i momci i cure od članova benda. To je zgodno, kupiš najboljem drugu poklon za rođendan i kažeš evo ti cede ovo moja sestra peva u pop-metal bendu pa mu dođe kao tebi poklon a njima podrška jebiga dva-u-jedan.

Onda sam shvatio da poštarina unutar USA košta skoro koliko i cede, pa kolika li bi bila za naše banana državice, pardon šljiva državice? Pa idi u Banka Intezu otvaraj devizni račun uplati dvesta evra idi na pejpal napravi nalog povezuj trnde-mrnde i na kraju dođem sa ove na jučerašnju temu bloga a to je za koliko tema u toku dana realno imaš vremena, a da ti ne oduzmu od važnijih stvari. Tako uvek ovaj blog ispadne najvažnija stvar, je ni o čemu ne možeš tako lepo i natenane da razmisliš u trku, hodu, dok kupuješ, prodaješ, pereš zube, skupljaš govna za kučićima, skroz je drukčije kad sedneš da pišeš i usporiš misli i ideje dovoljno odlučno da ti nigde ne pobegnu, nego im lepo staneš na rep i desetinama minuta ih posmatraš kako se koprcaju kao gušter pod mačijom šapom.

Sada sam već zaboravio zašto sam zaista seo za tastaturu a i ovaj uvod je ispao dovoljan blog sâm po sebi, još jedna stranica iz one knjige Ulična Filozofija koju nikada neću napisati niti bi je iko kupio. Čak ni PDF izdanje. 

Nema komentara:

Objavi komentar