izgleda da sam proredio na javljanje svakog trećeg dana no ništa nemam ni za reć, kao ugašena sam peć. hoho, stih me krenuo, ali ne i pokrenuo. šalim se. danas 15km pešačenja. jedan od omiljenih krugova sa veoma zanimljivim preludijem, da se tako izrazim. krenuo me i rvcakosrpski vidim. juče 14+4km. ujutru na jedno staro dobro mesto pa zatim kod lekara na kontrolu pa kod rodbine na kafu. posle kafe sam lopatao dva sata kao mahnit, što je kafu pomerilo na prvo mesto rang liste najboljih u gradu. eto zašto nisam ni poželeo ponuđene antidepresive. krenula me proizvodnja, nakon svega ostalog što me krenulo u '19-oj. sve osim trčanja. jer reče doktorica kako će sve biti još bolje kad opet počnem da trčim, ja rekoh - u zdravom telu, a ona dovrši - zdrav duh! danas nisam ni pokušavao. neki osećaj mi je bio da bi me zateglo ako bih potrčao pa sam pratio osećaj i poštedeo se bolova i grčeva. a bože moj. zato je kuma skupila na kamaru više nego što bismo ja i onaj drugi ja pretrčali zajedno. pa eto. treba se držati ljudi koji ti udele nešto malo energije, a kloniti se emotivnih pijavica i krpelja koji te iscede pa nemaš snage ni za disanje a kamoli za trčanje. biće sve ovo okej. samo polako. još par puta da odem na onu kafu i pretrčaću maraton bez treninga i zagrevanja, samo tako, bos po snegu. u veselom telu slobodan duh. idem da guglam šta nam donosi godina svinje i kada uopšte počinje. koliko vidim meni bi mogla doneti sve lepo, ako se ovaj trend nastavi. mislio sam da ću biti popižđen nakon mesec dana netrčanja ali ne, sve mi postaje fino. svi su mi simpatični, svakom bih bio podrška, svakom bih pomogao bez očekivanja da meni iko pomogne osim u tome da ja njemu pomognem. ko zna, možda od mene krenu da prave te antidepresive, hladnim ceđenjam. sad mi žao što ipak ne zatražih jednu tablu, čisto da vidim o čemu se radi. a možda i ne. možda bih se samo razočarao. hmm.
Nema komentara:
Objavi komentar