22 јануар 2019

jučerašnje sutra



a ima još jedna stvar.
ono kako se utisak može promeniti unazad.
ne govorim o ljudima, svaka sličnost je slučajna.
ali svako i sve može imati dve strane.
znaš ono kad stalno gledaš jednu, pa nakon dužeg vremena otkriješ drugu, uuu onda drukčije gledaš i na onu prvu.
zamislite da je prva ekspedicija na mesec otkrila da mu je cela tamna strana prekrivena govnima.
livade od govana planine od govana mora od govana.
razlika u čvrstini malo veća a u aromatičnosti jedva primetna.
ko bi još onako romantično gledao na mesec, SAD KAD ZNAMO ISTINU.
razočarali smo se u mesec, svi bi govorili.
na vaše raspoloženje utiče mesec, kaže horoskop, a žene kažu more mrš u pi*du ma*erinu.
i više ništa ne može biti isto, iako se naizgled ništa nije promenilo.
jok, ljudi odjednom onako uverljivo govore znaš nikad mi se taj mesec nije ni dopadao.
to je jedna priča na temu kako nam nešto može promeniti pogled na istu stvar, ili zašto ne, čoveka.
ili situaciju.
pa sad ide druga priča.
jer ja kad se proserem ne umem da stanem, nakucam tuce strana a četri formata ili ništa.
druga priča je ideja koju sam jednom na trčanju ispričao drugarici, i to je štajaznam zamišljeno kao neka morbidna igra.
kažeš čoveku da je dobio na lutriji milijardu nečega i on vrišti od sreće i otrči u mlečni restoran i časti sve pivom i pečenjem i napije se i poludi i baci deset petardi sa terase ubije susedi pudlicu i izvede zeta brata šefa pašenoga komšiju na pečenje i još jednom se napije i onesvesti se pred jutro kao nikad srećniji u životu.
i sutra mu kažu eeee samo smo se zezali, nisi ništa osvojio, ali vidi, juče ti je bio najlepši dan u životu, sâm si tako rekao.
a on im kaže kao i one žene iz horoskopa gore pomenute.
i sad da li je to koliko je on danas sjeban, veća šteta od one koristi koju je imao od onolikog transa juče?
kojim se gajgerima to meri.
imamo li pravo reći čoveku ajd ne kenjaj nikad nisi bio tako srećan ajd i nas časti pivo što smo to smislili, šta sad tu kao jučerašnja sreća se ne važi, nemoj da si stipsa.
a druga polovina naravno ide tako da čoveku jave da mu je žena umrla na porođaju i izgubila dete, jer ako sam rekao da je morbidno onda mora da bude do daske.
i onda se on takođe napije i popije tablu rivotrila kao ja pardon kao onaj što nije ništa osvojio, krene da seče vene drže ga da se ne baci sa terase dvanestog sprata vode ga u bolnicu vezuju ga tamo udaraju mu neke inekcije za smirenje i tako ceo dan i noć i sutra mu kažu eeeeeeee...
samo smo se zekili, evo ti žene zdrave i čitave (smajli) dobio si sina i ćerku blizančiće slatke ko med cvetni i još je predsednik dolazio da se slika sa njima izaće ti porodica na naslovnici kurira odma pored arkana.
da su mu to odmah rekli ne bi znao da li bi se više radovao đeci ili naslovnici kurira i predsedniku jer ipak pomešane su to emocije, moram malo da začinim trenutkom ovim u kojem nažalost živimo jelte.
ali pošto je čovek od juče hteo osam puta da se ubije i osamnaest puta zažalio što ga nijednom nisu pustili, nije mu baš do šale.
al opet dečica ga gledaju sreće tatine a i žena nije za bacanje mada podočnjaci dominiraju al dobro dok ne razmišljamo o strijama ovi sitniji deformiteti mogu i da prođu nekako.
pa opet čisto sumnjam da bi prvo krenuo da se raduje, ja bih od bolničkog kreveta odvalio prvu odvaljivu šipku ili bih otkinuo kameru pa onim tronogim stalkom od dva metra polomio i snimatelja i voditeljku i bolničarku koja se baš uživela u skrivenu kameru misleći da će i meni da bude smešno.
a i žena bi popila šamarčinu da joj slina obleti tri puta oko glave, daću ti ja zajebanciju.
teško da bi mi ikakva kako da kažem sreća tako brzo potrla onu muku od juče, vrlo teško.
iz čega zaključujemo da je nesreća jača od sreće, ko ambrozija naspram ciklame, lakše se prima teže se čuva duže se drži i uglavnom prevlada.
na momente je delovala smešna priča ali ako je meni bio sjeban dan što bi vama bilo bolje, namerno sam ovo uradio.
a i ono za mesec se možda pokaže kao istina, nikad ne znaš.
pa se ti slikaj kako ga držiš na dlanu, hohoho.

Нема коментара:

Постави коментар