ponedjeljak, 3. rujna 2012.

ukratko

2 dana nakon bolesti, nemam nekih silnih primedbi na život,
mada ne mogu da kažem da mi se baš nabacivao u tom periodu...
juče smo odvezli 4h jakog tempa, u laganoj progresiji,
i na kraju nas je baš krenulo sa vetrom u leđa,
zadnjih 20km sve oko 40km/h i osećaj do ludila...
jutros sat i po tempića na MTB-ima, 
a nakon toga sam u pauzi/međuzbivanju otrčao 11km.
TOJEST...
plan je bio da trčim oko 1h30, da pokušam da se "vratim"
tipa nekih 21km u tempiću, da se ne premaram...
no stisnut satnicom (jbg, nakon toga sam KUPIO KUĆU!!!)
sam to skratio na 45', i gde ću, šta ću,
odlučim se za onaj poznati krug na "Zlatan Čekić"
(svi koji čitaju blog duže od par godina vrlo dobro znaju)
i završio sam tih 11km za 44', umesto planiranih 45'-46'
malo sporije sam krenuo, nastavio u ritmu OK do više-no-OK,
i povratak je izgleda bio totalni prebačaj :-)
obzirom da sam svo vreme računao na glat 45' 
ako ne i par sekundi više, a na kraju bingo!!!
eto tako.
osećaj ono totalno bolestan, malaksao, umoran, kilav,
no svejedno sam izvukao ono što nisam mislio da je moguće.
opet kažem, plan je bio da naslutim neki Ritam Polumaratona,
rekoh šta god danas otrčim to će biti puno lakše za 4 tjedna,
no kako su se okolnosti pogodile da ne mogu da trčim Tempo-Dužinu,
nego kratak Tempo, ko će sad taj osećaj preračunatiu drugu valutu?
kako bilo, ako osetim da mogu da se igram ritmovima 
koji su debelo ispod polumaratona 1h28, 
onda ću da se odlučim za Koceljevu, pod uslovom da se prvo
čujem sa jednom frendicom i da mi ona potvrdi da će tamo trčati.
e onda bih mogao da odem u Koceljevu kao PEJSER :-)
čak imam podvarijantu da odem biciklom do tamo (30km),
otrčim 21km, i vratim se biciklom nazad kući.
mislim, za 1h27 mi je svejedno da li ću autom ili biciklom :-)
ispod 1h20 ne pomišljam, a sve ono između mi je "siva zona",
u koju najradije ne bih ni ulazio.
ako bih trčao brzo, onda bih jurio neku svoju konkurenciju
ako bih trčkarao, onda bih išao da se zabavljam
a ono između, da trčim sa onima koji su 10% sporiji,
pa izvinite, meni to nije nikakvo zadovoljstvo :-(
svo to društvo zaista nikad nije bilo moje društvo,
jer kad dođe do maratona, to naraste na preko pola sata razlike :-)
tako da, možemo mi da pričamo o trkama kao o "druženju",
zezanciji, ali druženje je pre i posle trke, sve je to ok,
ali za vreme trke nema druženja, ima da vas oderem :-)
ili ako sam bolestan, povređen, premoren, onda ništa.
bio sam previše puta u životu galantan i široke ruke (noge)
i kurti i murti sam "pravio društvo" od starta do cilja,
ali odavno sam shvatio šta je za prosečnog trkača TRKA.
e od tada sam odlučio, biće TRKA i za mene isto to.
ako nisam spreman da oderem sve koji to zaslužuju,
onda neću ni doći na trku.
no, ali, ipak, uprkos svemu,
možda opet napravim isti gest, i dođem na neku trku,
da bih je otrčao sa nekom dragom prijateljicom. jbg...

Nema komentara:

Objavi komentar