tri za jednog, jedan za tri

dakle trčao sam 3 dana uzastopno, 16+14+15km, i preživeo

- prvih 16km po nežno valovitom asfaltu,

od laganog preko srednjeg do normalnog Tempa

- drugih 14km u tempiću sa malo dodavanja gasa pred kraj,

ovaj put sa dva onako primetnija uspončića i po lošem asfaltu

- trećih 15km po totalno planinskom profilu,

uglavnom po asfaltu, usponi u jakom tempu a ostalo tempić

zanimljivi su proseci: prvog dana mrtav umoran na početku

ali malo živahniji kako je trčanje odmicalo, prosek 4'26''/km

drugog dana polu-umoran i u gel-kayano cokulama, 

po kiši prosek 4'47''/km i opet pred kraj bolji osećaj,

trećeg dana osećaj pred trčanje katastrofalan i malaksao

ali je nakon 300m oštrih uspona ispao isti prosek, 4'46''/km.
trista metara visinske razlike, ne 300m dugačka uzbrdica! :-)))

(zanimljivo je da sam "trećeg dana" otrčao taj brdski krug

u istom smeru kao i sa kolegom blogerom pretprošle zime,

s tim da sam izbacio 2 najteža kilometra po makadamu.

tada smo napravili 5'00''/km prosek na 17km, dakle

2km dužu stazu smo pretrčali za 13 minuta duže vreme.

obzirom da mi juče ne bi bio nikakav problem da dodam

još 2km po makadamu brzinom od 6'30''/km, 

ispada da sam u boljoj formi kada puno manje treniram???)

bol u kuku je prvog dana bio mali, drugog dana srednji, 

trećeg jutra zabrinjavajući, a jutros neznatan 8-/

juče sam gotovo odustao od "probnog polumaratona" u jesen,

a već danas o njemu opet sasvim realno razmišljam.

preciznije, danas razmišljam o Koceljevi, i o oktobru,

a ne razmišljam da DANAS trčim polumaraton!!!!

fala bogu sunčano je i dok još malko otopli

odosmo mi biciklama put Divčibara, da se malo otkravimo.