petak, 7. rujna 2012.

pa ovo pa ono

pa sam hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh
upss čistio sam dugme h na tastaturi...
dakle hteo sam ceo post da ide sa "pa"...
pa sam prvo i prvo mislio da danas trčim treći dan za redom
pa sam onda shvatio da dan ispred juče nisam trčao
pa sam se setio da sam trčao 2x, pa samo vozio (ali 2x u 1 danu)
i da sam danas eto opet morao na trčanje jer nisam ni imao vremena za biciklu
pa sam onda odahnuo u stilu fala bogu nisam puno trčao
no i to juče je bilo previše, jer sam trčao nakon bicikle
pa sam hteo sinoć (opet nisam stigao, ceo dan s majstorima na krovu)
da napišem kako sam eto sticajem okolnosti postao duatlonac
jer sam od zadnjih mesec dana trčanja (10-ak) skoro sve trčao nakon bicikle
odemo ujutru na vožnju, onda ja smislim neki "dodatak" tokom dana
pa nekad je to bila još jedna bicikla a nekad trčanje, prema inspiraciji
a nakon jučerašnjih 18km trčanja (nakon 2h jakog bici tempa ujutru)
danas mi nije baš naročito prijalo trčanje od 22km :-(
gađao sam neki intenzitet koji ne postoji
kao išao bih lagano, ali da mi ne deluje da se vučem kao mrcina
i onda vidim da je to neki ritam 4'40''/km, najsporije što mogu
na ovim mrtvim nogama, no eto, bar toliko su mogle
kao kad pogledaš kamen na putu, i kažeš mu "kotrljaj se!!!"
a on te onako zbunjeno gleda, ništa mu nije jasno... :-)
e tako sam se ja kotrljao, najbrže od svih LAGANIH intenziteta,
i najsporije od svih mogućih tempa i tempića, najmekanije
pa smo se našli na pomenutih 4'40''/km, no sve je išlo naopako
em mi je delovalo da idem presporo, em mi je bilo teško! sranje!!!
sporije ne umem, brže ne mogu a da me nešto ne boli,
deluje mi da se mučim, a iako se mučim ipak mi deluje
da stojim u mestu, da se uopšte ne pomeram.
ajme groznog osećaja, biće da sam bio premoren...
dođem na 2.25km od kuće i gledam koliko će mi po travi trebati do kraja
na početku sam isti deo prešao za 10'30'' i to sam odmah znao da je 
4'40 + 4'40 + 1'10 dakle od starta sam krenuo taj ritam
a sad u povratku gađam neko vreme na okruglo minuta, i mislim...
da li da malo dodam gas i da taj deo pređem za 10',
ili da malo oduzmem gas i da ga pređem za 11'???
i razmišljao sam čitavih 5 milisekundi, i odlučio se za sporiju varijantu :-)
no to mi je tek bilo teže od svega!!!
kao da ne umem da trčim tih 5'/km, aufff kao da ću svaki čas prohodati
mislim, umoran sam, i još trčim sporije od najsporijeg što umem,
i to mi je bio najteži deo danas, da tako sporo dođem do kraja
i deset puta sam sebi govorio "sporije, sporije, JOŠ sporije!!!!!"
i nikako da rastegnem taj završetak koliko treba, 
i na kraju sam opet došao kući 15-ak sekundi pre plana i zamisli.
a svo vreme mi je (u tih zadnjih 11') delovalo kao da hodam, 
tj da ću svaki čas prohodati, čak štaviše, u par trenutaka mi je izgledalo
kao da bih brže išao ako bih počeo da brzo-hodam, nego kako "brzo" trčkaram
stigao kući i duboko odahnuo, sprao sa sebe znoj i opet obukao stare stvari,
i popeo se na krov da sa majstorima odvajam neke stare knjige po kutijama
našao bibliju iz 1871-ve, latinsko-hrvatski rečnik slične generacije,
i još tonu nekih blesavih knjiga i dokumenata starih preko 100 godina.
sada nakon svog tog fizikalisanja opet osećam ono prošlogodišnje zatezanje
kao da mi je neko nagurao neki ekser u desni kuk, na vrh lože
vrlo mi je to ružno, a sličan mi je osećaj i dok trčim
skroz drukčije od onoga što celog života poznajem na bicikli
kada na bicikli idem prejako, osećam napon u mišićima,
osećam trening i osećam zamor, bol, ali koji je dobar, koji je ok
to je trening, od toga ću biti jači, i to me ne brine
na trčanju pak, osećam taj napor i bol koji smrdi na povredu,
to nije nešto kroz šta bih "zagrizao" i šta bih trpeo, 
jer osećam da to može samo da se pogorša.
nije isto bol, tj napor koji osećaš kao "trening",
i bol koji osećaš kao "nagoveštaj povrede".
i to je ono što me brine i deprimira zadnjih nekoliko godina,
jer kad god počnem malo češće da trčim, pojavi se neki vrag
da li je u stopalu, pokosnici, kuku, loži, peti, nije bitno, ali UVEK je negde
da TO nisam osećao danas, mogao sam i da smislim neki ad-hoc trening,
već bih ja lupio (pa makar mrtav umoran) neke promene,
tipa zadnjih 10km da bude 500m jače 500m slabije, ili već nešto drugo
tako sam se igrao i zabavljao godinama i nikad mi ništa nije falilo
e sad da li će ovo opet da me baci u rikverc na godinu dana,
ili će da prođe nakon nekoliko dana bicikle, to tek treba sačekati
kako bilo, radova po kući ima na pretek 
i od odmora nema nikakvog nagoveštaja...
vozio ne vozio, trčao ne trčao, 
imaću malo vremena za odmor i puno sati rada
tako da, opet moram da prestanem da pravim planove, da sanjam trke,
kojekakve polumaratone i slične zajebancije, do daljnjeg
zavidim svim zdravim ljudima koje ništa STRAŠNO ne muči,
koji mogu tako da iz dana u dan treniruckaju,
da se iz meseca u mesec trkaju, lige manje trke i velike trke,
baš bih voleo da proživim jedno godišnje doba njihovog života
kažem juče ujutru Loli - auhhh, zašto mi OVAKVE nisu bile noge na državnom!
pa ne bih ni primetio sve one pacere što su stizali oko 10-og mesta
i koje sam jurio skoro celu trku, definitivno bih se klao za podijum,
bez obzira što imam 3kg težu biciklu od prvih 10 pa dakle i od prve trojice
eto, tako se pogodilo, "otvorile su mi se karte",
ustao sam ujutru, doručkovao, seo na biciklu i
mogao sam da uradim šta god hoćeš, na ravnom i na brdu,
na maloj i velikoj šajbni, jednostavno sam imao dinamit-ne noge.
no, u malo pogrešan dan :-) a opet, gledaj, bolje ikad nego nikad :-)
juče sam pak u povratku sa trčanja (otišao po 4'30 vraćao se po 4'15)
5 km išao sa nekim čičom,
taman se (on) uključio sa sporednog puta na bicikli,
i počeo razgovor rečenicom "jel ti treniraš boks ili atletiku?"
a ja ono prvo gledam jel me zajebava, ma jok, čiča mrtav ozbiljan
atletiku, rekoh, maratone trčim (slagao a nisam trepnuo)
tek eto njegova unuka trči u klubu, znam malu od prvog dana, 
tu nastavimo chat, pa o klubu, pa o trkama, 
kaže - ona je UVEK godinu dana mlađa od konkurencije
pa jbg ako trke idu po 2 razreda škole zajedno, 
može samo svake druge godine da bude mlađa 
ali nisam se bavio matematikom jer vidim da njemu baš ne ide
pa me pita šta je sa Subotićkom, jel trči za borac čačak
a čiča prosipa imena fudbalskih klubova misleći da to baš uvek ide zajedno
ja kažem jok ona je u ivanjici a on kao iz topa vikne JAVOR!!!!!
a stvarno se klub zove javor, jer i ona trenira na stadionu od FKa
tek pita on mene a što je ona otišla iz valjeva, jooooj čiča, rekoh,
pitao si pravog čoveka :-) međutim nisam mu baš sve "objasnio" :-)
tu je on imao mali traktat o svojim predacima koji su svi bili golmani,
otud valjda unuci genetika atletičarke
mislim, fudbal je jednako atletika plus pivo, 
dakle mala je nasledila onu bolju polovinu genetike?
eto dakle izgubio sam onaj "pa" kontinuitet s početka,
uspeo da trčim 4x u samo jednoj nedelji i odmah shvatio da mi je previše
a ionako sam išao dovoljno brzo sa 1 trčanjem nedeljno,
jedino je bilo bitno da bude BRZO
valjda sam sa prosekom od 4'/km na treningu bio najbrži
od svih koji su ovog leta trenirali na preko 30 stepeni
jeste da su mi trčanja bila kratka, 10-11-14km uglavnom,
ali retko kad sam išao sporije, a ponekad i dosta brže
ja ako ne držim bar neki rekord, onda to kao da nisam ja :-)
dakle čekamo rikaveri i proveru stanja umora/povrede,
pa dalje kako bude biće. 
u najavi je lepo vreme, odgovara mi i da vozim biciklu,
ne pamtim kada je bilo 3 meseca sunca i vrućine,
sa samo par dana prekida... pravo DUGO TOPLO LETO.
tražili ste, uživajte (i ne kukajte)!

Nema komentara:

Objavi komentar