ima jedna izreka koja kaže "prijatelj postoji sve dok ti ne potraži pare na zajam". i baš tako mi se desilo, imali smo jednu prijateljicu, pa smo se upoznali s njenim dečkom, pa smo čak u jednom času njega više zagotivili nego nju. imao je neke kvalitetnije spike, nešto o rokenrolu, ovom onom, dok je ona bila sva u nekom cajka fazonu gledam pink i emisije tipa menjam ženu, slušam cajke, ginem za velikog brata i tako to. i kao smo se nešto družili par godina, sve to onako polu-malodušno, malo zajebancije na nečiji račun pa malo na račun nekog drugog, mada, realno, nije nam to druženje bilo nešto preko potrebno. i onda je on počeo da se glupira, napustio posao, vratio se mami pod suknju (sa svojih 40+ godina), i došao je taj trenutak kad je prvi put potražio od nas pozajmicu. pa smo mu rekli da trenutno nemamo (više da njega spasemo od poniženja nego što nismo imali) no malo kasnije je opet tražio. nešto tipa 100 evra ali je Lola praktična kakva jeste rekla da imamo samo 30 pa smo mu toliko i dali. po sistemu "bar smo ga otkačili, dali smo mu nešto malo, a ovako ne može da OPET traži dok ovo ne vrati". i prošla je godina, i prošla je druga godina, negde u leto smo mu to dali a kako vreme prolazi on je to prestao i da pominje. i danas mu je rođendan :-) zato sam se setio ove teme. a kad pogledaš, bilo im je puno lepše dok nije pozajmio. svaki čas smo se viđali, mi krenemo s posla, zaradili pune džepove para, kupimo nekoliko limenki, kupimo pizzu, pa ili svratimo kod njega ili kod nje, ili uzmemo pečeno pilence pa ih pozovemo kod nas, ili se nađemo pored reke (on je strastveni pecaroš) pa opet MI ponesemo punu torbu limenki i grickalica i tako sedimo pored reke i nešto trabunjamo "iz šupljeg u prazno" dok sa telefona tiho cvrkuće Azra, i eto, kao, ono, klasično, družimo se, valjda. kad preračunaš za dve godina pizza piva sokova grickalica i koječega ostalog, ispalo nas je 10x jeftinije tih 30 evra pozajmice nego da smo Lola i ja izdržavali to prijateljstvo i održavali ga na aparatima. ne znam da li je On to primetio, i da li mu to nedostaje. jednom je uzeo 30 evra i tada je bio zadovoljan, a da li njegov jednoćelijski mozak ume da izračuna šta je nakon toga propustio, e to ja ne mogu da kažem sa sigurnošću :-( i danas nećemo otići na taj rođendan, eto, jer ne treba da odemo, eto, jer nam neko više nije prijatelj ili kako smo do nedavno svi govorili "drug"/drugar. tih 30 evra sam ti već oprostio, i za njih kupi svu moguću budućnost našeg nesuđenog prijateljstva, razdeli to po 1 evro godišnje, to je 2 piva, eto kupi 2 piva za svaki sladeći od 30 rođendana, to ti je po pivo od Lole i Mene, i uživaj, ako možeš. ako ćemo da gledamo na život iz tvog materijalnog ugla, meni je ovako jeftinije. 30 godina "druženja" koje je svo bilo o našem trošku, izašlo bi me na 3000 evra, a ovako sam prošao 100x bolje. dakle hvala ti druže, što si između mene i novca odabrao pare, a sad se s njima "druži" do kraja života! i to s MOJIM parama, ne sa svojim - to ne smeš nikako zaboraviti :-)
Nema komentara:
Objavi komentar