subota, 15. rujna 2012.

više, slabije, sporije

to je neko zjec-o-limpijsko pravilo evo već treću zimu za redom.
šta je bilo kome problem pretrčati sat i malko danas, 
pa isto toliko sutra, bez nekog iole bitnog zapinjanja?
eto a ja sam juče pretrčao 16km, juče 14km,
i danas već osećam neko blago zatezanje u dupetu.
a napolju je govnjivo vreme tako da ne mogu na biciklu.
znao sam da će leto kad-tad proći, i da će ovo doći.
očekivao sam ga, mada mu se nisam radovao, naravno.
i onda kreću "pregovori" sa intenzitetom, i opet onaj osećaj
da što sporije trčim to mi mišići rade na nepovoljniji način,
u smislu da me taj kuk-loža-dupe puno više boli 
nakon sporog, nego nakog brzog trčanja.
kad sam 5 dana na bicikli, odmoran sam za trčanje,
uzmem neke lagane patike i unutar sat vremena
namažem kakav hoćeš tempo, i to je to, ništa ne boli.
kada vreme nije za biciklu, krenu pešačenja i trčkaranja,
nakon 3-4 sata na bicikli (u proseku), sat trčanja je "ništa",
i ostavlja neki bedni, neispunjeni osećaj u duši.
a sat i po već ne možeš u jakom tempu, pa iz dana u dan.
i onda usporim, uzmem neke debele patike, sve se otegne,
i više ne znam da li me boli od dužine, sporoće, loših patika.
klasična situacija kada maratonci "okrivljuju" određene
patike za problem, a problem je kombinovan jer kada trče 
umorni, ili na rubu povrede, onda uvek uzmu neke stare patike
"jer nije trka, pa da na joggingu nosim ravne patike za trku"
i na kraju okrive baš patike i kažu 
"uvek me bolelo nakon trčanja u njima!" :-)
no to što sam ja svestan većine od tih sitnih niti koje čine celinu,
ne znači da mogu da izbegnem tu paukovu mrežu.
jedino da odem sad u kaliforniju i da nastavim kao i letos,
5 dana bicikle 1 dan trčanja i tako u nedogled...
sutra nije u izgledu puno stabilnije vreme pa ćemo
gotovo sigurno opet na pešačenje, dakle danas je dan za trk.
šta da smislim, pojma nemam naročito jer sam celo pre podne
bio sa majstorima, od oružja koristio testeru i metlu
(ne znaš koje je ubojitije) no bar sam obavio dosta posla.
no zato me sad u dupetu boli duplo više nego jutros,
a jutros me je bolelo duplo više nego juče ujutru.
naravno svi planovi o jesenjem polumaratonu se otapaju,
vraćam se u režim preživljavanja od danas do sutra 
i u ponovno traženje doktora koji bi me mogao zrihtati.
ali pre svega, trčanje! bu'm probao neka brdašca,
da vidim da li mi manje ravnog bude manje pogoršalo stvar,
ipak se drukčije trči gore-dole nego po uglavnom-ravnom.

Nema komentara:

Objavi komentar