četvrtak, 27. rujna 2012.

trčanje, trčanje, trčanje (hej Džo)

HEJ DŽO, GDE SI POŠO, SA LAPTOPOM U TORBI?
DŽO, KAKVU ĆEŠ GLUPOST DA NAPRAVIŠ S TIM DELL-OM?

tako sam na kraju onom tipu koji na svojem blogu skupljao
sve moguće varijante pesme Hey Joe, i imao je 125 kom,
tom tipu sam poslao 21 verziju! 
i to bez neke prevelike potrage,
nego sam 80% od toga odmah primetio da fali,
a još nešto malo sam pronašao usput na jutjubu,
pa sam to nekim programom prebacio u mp3.
(isti onaj stari program kojim sam škevinki prepakovao
njenu omiljenu pesmu, da bi je mogla slušati na trčanju)
 
POŠO SAM U DAUNTAUN, U VAJRLES KAFIĆ,
POŠO SAM U DAUNTAUN, DA UGASIM FEJSBUK NALOG.

trčao ja treći dan zaredom. za redom. za re dom spremni!
ono kako sad beše, za vikend dve vožnje, 
ponedeljak opet vožnja i rad sa majstorima,
utorak trčanje 22km i rad na krovu,

HEJ DŽO, JESI DEAKTIVIRO FEJS, JESI LI, DŽO?
JE LI DŽO, ČUH DA SI GA ODJEBO, ZAŠTO BRE ČOVEČE? 

sreda trčanje 21km i tovarenje šuta na kamion...
četvrtak (danas) je nekakav crkveni praznik,
tako da majstori uopšte nisu ni dolazili.
naši ljudi su vrlo religiozni kad je nerad u pitanju :-)
ostavili mi dvorište razvaljeno kao stonske zidine,
i u svemu tome vide neku božiju volju, da, baš tako...

DA DEAKTIVIRO SAM GA, SAHRANIO SAM GA,
TRAĆIO MI JE ŽIVOT, TROŠIO MI GA JE NA NEZNANCE.

tako sam dakle(m) nakon prvih 22km po malo brda
(koja su doduše bila kamenite podloge, ali gledaj stvari
po-zi-tiv-no, na seoskim makadamima bar nema gužve)
juče otrčao 21km po asfaltu (uglavnom), ali sa 300m uspona.
e sad, taj krug sam uvek trčao kako JAK tempo,
a juče sam ga kao tempić, jer sam bio premoren.
trčao sam ga u poluvremenu, između dve seanse (pravi izraz?)
tovarenja šuta na kamion, dakle najteži mogući fizički rad.
normalno, krug od 13.7 km (plus 7.2 km do tamo i nazad)
sam pretrčao za 1h01', a kada mažem to bude ispod 55',
jer sam ga mlatio prosekom od 4'/km... a juče 4'29''/km.
cena umora, protiv toga nema leka, nažalost :-/
kako bilo, total 1h39', dakle profil Plitvičkog Maratona
sam otrčao brzinom za rezultat 3h18', mrtav umoran...

HEJ DŽO, ŠTA ĆEŠ SAD, GDE ĆEŠ SAD DRUŽE MOJ?
KAKO ĆEŠ BEZ FEJSA DŽO, DOĐAVOLA, KAKO ĆEŠ?

i jutros odemo biciklama ka planinama, 2.5 sata,
posle toga u kupovinu, pa opet, pa opet, čisto da 
iskoristimo dan kada ne dolaze majstori.
jedino što nam je auto bio zatrpan, pa je, da bi ga dofurali 
do ulice, trebalo pomeriti mešalicu za beton, neke palete,
i još pola tone slične mehanizacije.
kao neradan je dan (po crkvi) a ja se preznojih radeći 
tako neke stvari koje nisu "rad" ali su "usputna delatnost".
čitaj - život. 
jer život je po svojoj prirodi rad, za sve zdrave ljude. 
zna li to onaj gore?
 
IDEM NEGDE KA MEKSIKU, GDE ME NIKO NEĆE NAĆI,
GRABIM DOLE KA JUGU, GDE ĆU BITI SLOBODAN.

posle svega toga je dolazio majstor koji će da uradi fasadu,
da pregleda, izračuna, izbaci cifru, mislim, koliko cifri...
i posle toga odem da trčim, žurim na posao, dakle juriš.
NISAM STIGAO da razmišljam koliko sam umoran.
popio red bull-činu, zavario onaj moj "brzi krug" od 11km,
sa idejom da ako ga relativno odmoran trčim za 44',
ako ga podivljao spičim za 42 ili 43', a polu-umoran za 46',
dakle znam šta mi je suđeno za danas. (46', na jedvite jade)
no ispade ipak za 45', uopšte ne znam kako ni zašto.
eto, nisu me boleli ni listovi, dupe jeste ali na to sam navikao,
nisam ni umirao ni dahtao, eto, trčao i otrčao.
dakle šanse su 90% da u Koceljevi otrčim polutku, za 3 dana.

Nema komentara:

Objavi komentar