četvrtak, 13. rujna 2012.

"u elementu"

dakle ovako: 
ove godine je Leto došlo 31-og Maja, a Jesen 13-og Septembra.
uvek postoji onaj trenutak kada prelomiš
bude u sred leta par hladnih dana, bude u sred proleća par lepih,
bude u jesen nekoliko nenadano toplih, no "nije to to"...
ali zato prepoznaš taj dan nakon kojeg se sve preokrenulo,
kada je Leto preuzelo komandu, i kada je predalo štafetu.
a danas je očigledno taj dan, jer je solidno zahladnelo,
sa izgledima da u narednom periodu baš ne bude naročito "letnje".
može nakon ovoga još dugo biti "lepa Jesen", ali sa Letom smo završili.
amen :-(
Leto je trajalo negde do popodne, a tada ja došao taj mrski trenutak.
za kraj leta smo uspeli da se jutros provozamo 2.5 sata,
a nakon toga sam uspeo da pretrčim 16km, u predzadnjem satu Leta :-)
taman da se preznojim kao da je Leto, iako je već vonjalo na Jesen.
obzirom da na kući ispred majstori menjaju krov,
morao sam da izađem na parking od zgrada u zaleđu,
pa sam odatle pony biciklom otišao 3km "do izvan grada",
i odatle krenuo na trčanje...

e sad se nastavlja Sportski Blog.

plan je bio da pokušam da otrčim 21km, AKO mi noge budu hepi
no od prvog koraka sam video da mi noge nisu ni slučajno hepi,
čak naprotiv, odbijale su da se pomeraju.
e onda sam rešio da gledam na štopericu i da oslušnem neki tajni signal
tipa "okreni kući i batali ovo glupiranje" ili "nisi tako loš koliko misliš"
i da vidiš čuda, ispalo je ovo drugo.
iako su kilometri delovali kao da traju po 5'10'', trajali su po 4'35-4'40''
pihhh, pa ovo uopšte nije TAKO loše, iako upravo tako izgleda
zaista, da nisam imao štopericu, da sam iz neke straćare u vukojebini
(kako često zamišljam ostatak tj. završetak svojeg života)
istrčao u prirodu i razmišljao o svrsi tog trčanja, 
90% verovatnosti je da bih seo na travu i završio agoniju.
no eto, štopka mi je pokazala put, i bi svetlost.
i učini se Saletu da je dobro, i reče - neka bude tako :-)
i drugih 5km trčaše Sale još živahnije, i razdvoji se umor od živahnosti
i prvi nazva Sale "Tempo-Rastrčavanje" a drugi nazva "Tempić"
i vide da je tako dobro, i reče Sale - neka ostane ovako.
i nakon toga krenu Sale nazad sa idejom da mu je 16km dovoljno
leteo je Sale kilometre u povratku 4'21, 4'17, 4'16, 4'11, 3'59
i nazva to Sale TEMPO, i vide da je dobro, i reče neka ostane tako
i postadoše Dužina, Tempić, i Tempo, i reče Sale da je to odlično
i shvatiše mnogi drugi maratonci da je to dobra klasifikacija,
i tako nastade (maratonsko) "Jevanđelje po Saletu", sveti gral trčanja.
na kraju sam naravno pomislio da sam ladno mogao još 
i onih planiranih 5km, da bih u totalu imao 21km. 
rekoh, pihfuj, još par km po 4'30 i par km po 4'40...
pa šta je to, to nije ništa, to je još 23 minuta trčanja, 
dodato na ovih mojih 1h11, neka bude 1h34''?
pa to je ritam maratona 3h08, to je daleko od hodanja, valjda
no čekalo me je par sati sa majstorima na krovu
(radi se novi krov na kući gde će se doseliti maj madr, a.k.a. Svekrva)
i zaista nisam bio siguran koliko mogu da se rastavim 
na sastavne delove, nakon one bicikle jutros,
nakon prethodna 2 dana nemogućih juriša na bicikli,
i pred taj rad sa majstorima i višesatno stajanje...
na kraju je počela kiša popodne, majstori otišli kući,
a ja ostao sa znakom pitanja nad glavom, i dilemom
da li sam ipak trebao da otrčim tih dodatnih 5km, ili ne?

eto, tako otprilike izgleda SVAKI moj dan, ne samo današnji...

Nema komentara:

Objavi komentar