nedjelja, 30. rujna 2012.

i teku bitke, teku porazi...

sedam sa idejom da otkucam kratak sažetak jutrošnjeg "sranja od mog duševnog stanja" i planiram da započnem rečenicom da danas mnogi poznanici i prijatelji trče prve jesenje trke, neki su na ironmanu, neki na maratonu, pa onda pomisih da napišem kako maraton (i prateća polutka) u Koceljevi (mestašce na pola puta između Valjeva i Šapca, 29+35km) otvara jesenju sezonu maratona, i nekom unutrašnjom šakom se lupih po zamišljenom čelu, setivši se da je Janko pisao kako ovog vikenda treba sesti pred TV i gledati Berlinski Maraton. moj plan je pak bio: kratki blogić, kratka šetnjica sa Ringom i Mačkom tek koliko da se izjure pored reke, i zatim malo duža vožnja prema Aranđelovcu - što nije odabrano slučajno nego iz jednog posebnog razloga baš "moramo" da iskoristimo jedan od poslednjih lepih vikenda 2012-te da bi nešto pogledali baš na tom putu. i sad dobro, tu se uvalio taj maraton tako da ću da stisnem da se snimi na HDD, to mi je 5 minuta posla da pronađem na kom kanalu je najbolja slika, a ako bude na Jurosportu onda ću proći sa samo minut programiranja. prethodni put sam podesio tajmer i zaboravio da ugasim HDD recorder, tako da smo nakon 5 sati došli nazad kući i zatekli kako sprava trepće bez da je išta u međuvremenu snimila :-( to je uvek problem sa stvarima koje retko koristiš, ako trčiš Dužinu samo jednom godišnje veće su šanse da zaboraviš da skratiš nokte ili da uzmeš neke malo veće čarape koje će se za 3 sata nagužvati, a ako nešto radiš redovno onda ti svi detalji postanu rutina i ne treba da se svaki put preslišavaš da li nešto slučajno nisi zaboravio. 

i taj maraton, tj polutka. bio sam proteklog vikenda rešen 50% da to trčim, u petak sam bio 75%, juče ujutru sam bio na 90%, posle dva sata rada sa majstorima sam bio na 99% jer sam video da je sve to taman onoliko koliko mogu da uradim u jednom danu i da sutradan budem za tu malu nijansu odmorniji, i kada su se sve kockice složile kao kugice na zelenoj površini uramljene u onaj trougao, na taj zamišljeni bilijarski sto je negde sa plafona tresnula Lola, kao da je proletela kroz plafon sa gornjeg sprata, i kada se slegla prašina više nije bilo nijedne kockice ni kuglice na vidiku, a kamoli da su slučajno još ostale i složene. ajd uradi još ovo i ajd uradi ono i ajde MOLIM TE uradi još to i to, i sad to što me je lepo zamolila uopšte ne pomaže da bih se ja od toga umorio manje nego da mi nije rekla te dve ljubazne reči, i tako sam se jutros probudio tako smlaćen kako odavno nisam. ne kažem, čak i na ovakvim nogama ja verovatno MOGU da pretrčim polumaraton, no to mi miriše na neko neviđeno mučenje i samosahranjivanje, tako da sam otprilike odustao od ideje. ako su prijave do 9h30, moglo bi da se krene biciklama lagano oko 8h15, to je za pola sata, i eto stigli bi na vreme. taj put bi se malo otegao jer put prelazi preko 3 solidna brdašceta a ne bi imalo smisla nešto preterano točiti obzirom na to koliko sam umoran, jer u protivnom bih napravio jači trening od 90km i nakon toga video kako izgleda taj čuveni PoluČeličnoLjudski PoluMaraton. mislim, čelični čovek, pa to se piše ČČ, kako se to speluje, Če-Če, Čečen? Čačan(in)? Ili skraćeno od ČE(lični) ČO(vek), dakle kao što u Istri imamo momka kojeg zovu Čočo, ovo bi onda bio Čečo? Odnosno PoluČečo? počeo sam puno da kenjam, bolje da završim ovo pisanje, tojest da ga finiširam. 

eh da, taj blog nisam napisao, o prevođenju. to jest o razlici između PREVOĐENJA, i TRENSLEJTOVANJA (od "translate"). jer kada neku rečenicu prevedeš da glasi "manjak slobodnog vremena nadoknadićemo..." onda si je preveo sa engleskog, a kada napišeš "deficit slobodnog vremena kompenzovaćemo..." e onda ja to više ne smatram prevodom, nego ga zajedljivo nazivam TRENSLEJTOM :-) a korišćenje takvih reči nekima baš puno znači, deluju sebi obrazovaniji, pardon!, EDUKOVANIJI, i misle da tako ostavljaju jači utisak, poput onoga kada ti doktor nažvrlja u hitnoj dijagnozu a ti ga naivno pitaš "a izvin'te, šta ovo znači, mislim, na srpskom, oćul' moći opet da hodam normalno ili ću ovako popreko kao kraba, do kraja života?". e taj dojam, kad samo ti znaš šta si napisao, to je nešto neprocenjivo :-)

i taj maraton, sedim ovde, skinuo novi album od grupe Oregon, to lagano gudi i tambura i ja se polako odmaram, i evo pola sata nakon što sam u jedno 5 mejlova i 5 sms-ova napisao da neću doći u Koceljevu, počinjem da razmišljam o Planu B. valjda od ove dve ness-kafe, pa od ovog sedenja koje traje evo već 15-20 minuta, valjda se pomalo odmaram, jbg ovo mu dođe kao neki TAPER??? mislim kad se Lola za deset minuta vrati sa pijace, kad je sačekam u punoj ratnoj opremi i sa rancem na leđima (patike i oprema za trčanje), mislim da će da je strefi šlog. ili ako propadne ta kombinacija, postoji i ona pola sata kasnija, da odemo autom kao i sav normalan svet. ali do tada bih se možda još dodatnije odmorio, pa bi mi palo na pamet da trčim maraton, mislim ono kao laganu dužinu... može tu još svašta da se desi...

Nema komentara:

Objavi komentar