nedjelja, 16. rujna 2012.

trčanje vs. jogging

Veki je na sajtu trčanje-rs potegao staro i večno pitanje o razlici između trkača i joggera. Pokušao sam da dam svoje viđenje, mada tu definitivno ne postoji jasna razlika jer to nisu dva matematički gledano razdvojena skupa, nego se podosta i preklapaju jer je dobar deo rekreativaca "ni tamo ni ovamo".

Dakle Vekijevo objašnjenje je ovakvo:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

U suštini trčanje i džoging fizički su isti proces. Stavljaš jednu nogu ispred druge i krećeš se, uglavnom napred, po manje ili više ravnom terenu. Razlika između ovih “discpilina” je više psihološka.

Ako na trčanje idete onako smoreno, sa idejom, idem da uradim ovo trčanje, kako bih mogao da istopim ovo salo oko stamaka, vi u stvari džogirate. Džogirate kada vas neko pita da li trčite, a vi kažete, ma jok, idem na trčanje ali me mrzi, no moram malo da popravim ovu kilažu i kondiciju.

Sa druge strane, trkači i trkačice, vreme koje provode na trčanju jednostavno provode sa pozitivnim stavom i uživajući. Bude tu teških treninga, znoja i bolova, ali vreme u trčanju je specijalno vreme koje ste posvetili sebi – i zato volite to što radite. Možda nešto razmišljate, možda uživate u pogledu i mirisima, možda se radujete osećaju pokreta svog tela. No, to vreme nikako nije nešto “protiv svoje volje” što radite samo zbog toga što vam je lični trener ili lekar rekao i zbog čega se stidite ili bilo kako loše osećate.

Naravno da mnogi trkači (i sam sam bio jedan od njih) kreću sa trčanjem (ups džogingom) da bi smršali. No, džogeri često odustanu i gotovo po pravilu ne trče zimi, ne učestvuju na trkama, ne upoznaju druge ljude – oni jednostavno odrađuju treninge. Nekim, ja bih rekao srećnicima, desi se da u nekom trenutku, da ideju o trčanju šiftuju u glavi i tada postanete trkač ili trkačica i upoznate zašto toliko pričamo o trčanju :))
Test: trčanje vs džoging

Mislim da je dobar test da proverite ko trči, a ko džogira jednostavni pozdrav “Zdravo” i osmeh kada prolazite pored nekog. Ako vam se čovek osmehne i uzvrati on trči, ako vas onako čudno pogleda sa stavom “Idu bre, umirem ovde zbog 500 kalorija, a ti tu zdravo, šta koj moj…”, definitivno je u pitanju neko ko džogira.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ja se pak nisam nipošto složio sa takvom podelom kao udarcem sekirom na pola pa ko levo a ko desno, nego sam dao svoje viđenje, prepisano ispod:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zanimljivo pitanje!!!

Meni kalorije nisu uopšte pale na pamet kada sam video naslov, a bogme ni "zdravo" test. Bez želje za polemikom, pokušaću da napišem svoje viđenje.

Ne verujem, čak štaviše siguran sam da ti većina najbržih trkača neće otpozdravljati dok rade na Adi hiljadarke po obeleženim oznakama, a gde ćeš od njih "većih" trkača? Naprotiv, kada su na rastrčavanju i ćaskaju međusobno, dakle kada joggiraju, onda je puno verovatnije da će ti otpozdraviti.
Moja podela bi bila otprilike takva da je trkač onaj koji na trčanje ide sa namerom da se popravi, da postane brži, onaj koji zna koliko je pretrčao kilometara.

Jogger je pak onaj koji trči bez takmičarskih ambicija, koji se ne oseća kao trkač, koji trči Adom u kontra smeru na dan trke i nema pojma kakva je to gužva iz suprotnog smera. Neki nose vokmen a neki vode psa, neki će ti se javiti jer su pozitivni i lepo se osećaju na joggingu, a neki su jednostavno namćori i neće ti se javiti.

Btw poznajem i "prave trkače" koje mrzi da rade određene treninge, ali nemaju drugi način da zarade hleba bez motike pa im je taj sat (netto) dnevno još uvek bolji nego 8 sati na bilo kom drugom poslu. E tek takvi znaju da budu nadrndani...

Sećam se kako je jedna frustrirana italijanka na Maratonu u Poreču bodrila sve koji su protrčavali i nakon to sam joj se na 30 stepeni jedva krajičkom usne osmehnuo 3km pred ciljem, uskliknula je svojoj prijateljici "eto vidiš, pa bar mogu da se nasmeše, ne moraju samo da prođu!!!". A bio sam tek 10-ti, dakle ispred mene je prošlo 9 joggera među kojima Zenucchi, Ninković, Čegar... (???)

Tako da ja nikako ne bih uopštavao (generalizovao) podelu u smislu da su trkači nešto dobro i prepuno elana a joggeri nešto smoreno, niti da joggeri češće odustaju od trkača - npr Central Park je prepun joggera koje viđaš 365/365 i po snegu i po kiši.

Lično sam dvostruka ličnost, ima dana kada sam trkač, gledam prolazna vremena, vrtim u glavi kalendar trka, a ima dana kada sam jogger i trčkaram sa idejom da se lepo provedem trčkarajući 5'/km po planinama iznad grada. U danima kada joggiram, često mahnem nekom drugom kolegi joggeru, a u danima kada trčim se nikada prvi ne javljam, fokusiran sam na nešto važnije u tom trenutku, razmišljam o svom osećaju napora, o tehnici trčanja, o vetru, kadenci (broj dvokoraka u minutu) glava mi je puna matematike i proseka...
Eto to je bio pogled iz ugla nekoga ko je u poslednjih 10 godina otprilike pola svojih trčanja doživeo kao treninge a pola kao jogginge, ali ko je usput znao i da pobedi poneku trku, i svaki put je bio srećan dok bira patike pred izlazak, kao i kada ih skida nakon trčanja.

Sale Antić, Valjevo

Nema komentara:

Objavi komentar