30 prosinca 2014

2015, 3, 2, 1

auuu breeeee
hoće ova drugarica iz prethodnog FB posta da me
ubije zbog nosa, kao da sam joj ga ja oblikovao :-P


INAČE!
da parafraziram onog pomilovanog:
"godina prođe, prehlada nikad" :-/


eto ostao mi je još sutrašnji dan,
da dodam malo kilometraže 2014-oj.
obzirom da je ovo oduvek bio SPORTSKI blog,
pišem o kilometrima i satima na nogama, na bicikli,
ali tu se u stvari nikad nije radilo SAMO o sportu.


to vreme provedeno napolju, na suncu,
na vetru, u vodi, na ledu, na planinama, u znoju,
to su sati u kojima napunim baterije,
i zahvaljujući kojima ostajem ono što jesam.
ili ono što mislim da treba da budem.


dok jednom polovinom svesti brojim korake i minute,
drugi deo pretumbava događaje, ideje, misli.
taj odmak od svih poznatih, ti trenuci samoće,
taj osećaj kad si sat i po daleko od svakog razgovora,
donosi neku specifičnu čežnju, nedostajanje.


ok, sad sam već počeo da preterujem....
kao u radovanu trećem "stanislave, preterano sereš!"
ajd nije mi ni prvo ni poslednje trčanje.
ako uopšte i odem sutra,
već ću se nekako vratiti,
tek da bih vam zagorčavao život i dogodine.

i ko sam uopšte ja, u onom spotu od pink flojd?
da li sam avion, koji preleti na početku,
ili pilot tog aviona,
ili sam momak koji pokušava da leti,
ili vrač koji je sakriven u žitu, ili u njegovoj glavi,
ili onaj soko koji sve to mirno nadgleda?
a možda sam i sve to zajedno, all-in-one?

kcmo



Nema komentara:

Objavi komentar