kako sam ja skroman.
ona
dva planinska trčanja u petak i subotu od (kako sam napisao) "oko 20km"
su oba bila oko 22km, jedno malo kraće a drugo malo duže.
nedelja je pala baš na 14-ti decembar,
tačno 3 godine otkako je umro Lolin tata,
tako da smo dosta vremena proveli sa rođacima na groblju, a ja sam obzirom da niko nije hteo kafu maltene sâm popio ceo termos.
kad
smo se popodne vratili kući još uvek je bilo +13° pa sam obukao šorc i
majicu i otišao na kratko trčanje. planiranih 10-ak km se spontano
produžilo na 14km, a planirano Lagano se spontano pretvorilo u Tempo
trčanje. nakon brdskih 44km u zadnja dva dana, da ne poveruješ. litar
kafe čuda čini.
da ne bude sve tako savršeno pobrinule su se
potkolenice, naročito leva koju sam sinoć masirao, utrljao u nju pet
kilograma hepatrombina gaveza voltarena i ko zna čega sve ne, a bolela
me je i noćas iako sam popio brufen.
a da sve ne bude tako strašno, pobrinula se ista potkolenica koja me jutros više ne boli.
no
da sve ne bude tako savršeno, moraću da odem do lokala da očistim oluke
od lišća, pa su realne šanse da će nešto opet da me zaboli od par sati
čučanja na krovu.
a da sve ne bude tako strašno, mislim da danas za mene neće biti posla popodne, pa možda ipak uspem da odem na neko trčkaranje.
a da sve ne bude tako savršeno, kladim se da će me opet nešto zaboleti. i tako u krug.
Nema komentara:
Objavi komentar