moglo bi se reći da sam prespavao taj 13 decembar iz pesme Džonija Štulića. prespavao sam proleće, fino baš. naime, te subote, 13-og, kući smo stigli u 02:31, zaspao sam negde oko 03:00, probudio se u 09:29, doručak, pa do grada, pa na trčanje, vratio se i bilo je već popodne, nešto radili u vrtu, ručak i opet do grada i onda mi se opet stravično prispavalo (valjda su tek tada prošli efekti onih silnih kafa koje su nas održale u petak) i legao sam oko 18:00, da bih se probudio evo oko 02:00.
mislim da sam i u petak (pre polaska za Novi Sad) i u subotu pretrčao po 20-ak kilometara, kasnije ću sve precizno da izračunam u MapMyRun-u. kad malo razmislim, čudi me kako sam juče između ta dva spavanja uopšte bio sposoban za trčanje od 2h po veoma brdskom profilu jer obično dan nakon tako dramatičnog poremećaja spavanja budem "u komi" i predremam ga u nekom polu-budnom čudnom transu. možda nekad od mene i postane ultra trkač, ko će ga znati. a o doživljajima sa trčanja bih mogao da pišem i na onom drugom "fiozofskom" blogu jer je bilo tu svega i svačega, videću. šta god odlučim, ostaviću link ispod u komentaru.
Nema komentara:
Objavi komentar