rukav

sad bih nabrojao 10-ak ljudi
koje bih voleo da čujem.

da ih pitam kako su,
i da im odgovorim kako sam,
makar me nisu ni pitali

lepo bih ih prozvao,
sa imenom i prezimenom.
"dobro veče, ti, ti, ti, i ti,
znate, dragi ste mi, nedostajete mi"

al opet, nisam siguran.
ne bih da navaljujem,
da se namećem.

možda je bolje da se držim ovih ljudi
koji su se javili, napisali sms,
fejs poruku, tviter poruku.

znate, tako je i Lola radila.
godinama je zvala iste ljude,
nebitno pod kojim izgovorom.
rođendan, nova godina, neka godišnjica.
i održavala je te veze desetinama godina.
halo, pa gde ste breeeeeee...

ali čim je prestala da tim vezama,
drugarstvima, prijateljstvima,
glumi MAMU,
te veze su se odmah ugasile.

i sad se to moje, i njeno dvoumljenje
pretvara u neko opšte pitanje:
da li se treba boriti za prijatelje?

treba li ih vući za ruku, rukav, uvo,
treba li ih kuckati po ramenu?

jer i prijatelji su ljudi.

a ljudi su jadno skrojeni.
ako ih svaki dan ne podsetiš na nešto,
oni to više nego lako zaborave.

zavedeni su šarenišem 21. veka,
marketingom koji želi da zaboraviš prijatelje,
i da ti najbolji drugovi postanu robne marke.

tako,
svaki istinski prijatelj postane mali bog.
on vuče svoje stado za sobom,
ne dozvoljava mu da ga zaboravi.
svojim požrtvovanjem
proizvodi (?) njihovu privremenu odanost.

jer, da se zadržim na ovoj opasci,
koja je možda ključ, objašnjenje prijateljstva,
ili bar njegove slike u 21. veku...

u svakom prijateljstvu postoji onaj iznad.
onaj koji loži vatru.
danas je, VRLO RETKO,
prijateljstvo neka simetrična stvar.

ILI!
možda je istina sasvim suprotna?!
možda svi ti koje vučeš za rukav,
kuckaš u rame, muneš u rebro,
možda ti to i nisu prijatelji???

možda su to samo
(BILI?)
privremeni poznanici, eto, slučajni?
možda je bolje pustiti te ribice
da otplivaju nizvodno?
da nađu neke druge zanimljivosti,
umesto da ih hvatamo u svoje mreže?

JER TO ŠTO JE DANAS PRIJATELJSTVO
"VRLO RETKO
SIMETRIČNA STVAR"...

to valjda samo pokazuje da je
prijateljstvo, retka stvar.

da li je onda dakle bolje
da se držim tih nekoliko Prijatelja,
koji su pokazali da im je stalo do mene
koliko i meni do njih,
ili bih trebao da idem tako grabuljama po njivi
i skupljam ostatke Prijateljstava
kao đubrivo za svoju dušu?

glupo pitanje!!!
a sad ispade da sam džabe pisao.
ali ne.
nije džabe.
nešto smo valjda zaključili...