oko kakvih gluposti mene uhvati nervoza... eto sad me bocka to što mi fali 28km da bih ove godine imao pretrčanih 4000, a uopšte nemam pojma zašto bi to tako trebalo da bude. jaka stvar. da je 5 ili 10 hiljada pa hajde. nego eto. robujemo okruglim brojevima, volimo da nešto u životu zaokružujemo. poput ovog broja kojim mi siluju oči non-stop, stalno mi na vrhu stranice piše "dostignite 100 čitalaca! promovišite stranicu!". to bi oni da ja platim 10 dolara pa da postanem reklama, pa da kurta i murta dobijaju notifikacije da treba da me lajkuju. jes, sve trčim. to je upravo kontra od moje ideje, da treba da čitaju samo oni koje zanima, a niko na silu.
naravno da svako ko može da bez ikakvih problema pretrči 21km, može i 28. dobro, meni težina trčanja raste eksponencijalno sa dužinom, jer što je više kilometara ja gledam da bude grđi teren, pa tako ume da se desi da tih 21 bude duplo teže od 15, a da 28 bude duplo teže od 21. tako nekako. pa mi je u tom smislu lakše da odem danas 20 sutra 20, nego danas 30 pa da se sutra vučem kao mrcina. tako da mislim da sam odustao od trčanja tih 28km danas.
mada ne skroz.
zavisi i od vremena. ako je hladno i kiša, ona računica o kilometrima se prenosi na trajanje - sat i po je duplo mokrije i hladnije od sat, a dva sata su još duplo hladnija od 1.5h. a danas je i meni nedelja, dakle postoji ta neka "logika ugodnosti", da sebe malo više paziš nego običnim danima. nedeljom je najlepši ručak, češće se ide u goste, nedelja je jedini dan kad malo duže mogu da sedim pred tv-om, makar to "malo duže" bilo pola sata, u odnosu na uobičajenih nula minuta. auuu otkad nisam pogledao neki film, eto to bi moglo, u ovako nekom zimskom danu.
ali prvo, trčanje!
još uvek sam prijatno iznenađen petkom. onih 21.5km su mi lako prošli, bio je to peti dan trčanja zaredom, očekivao sam trome noge, krenuo jako lagano i neobavezno, da bih polako počeo da dodajem nešto napora i druga polovina je već mogla da pripadne u tempo trčanje. nijedna povreda se nije javila, divno. i hvala im. to je bio jedan "super petak". uveče smo sreli puno ljudi, svi su bili divni, prosto je razlika kao između neba i zemlje kad odeš na neki koncert takve mirne, pitome muzike, i kad odeš na neko sportsko takmičenje gde sretneš stvarno kojekakvog sveta. i puno je lepše kad ne moraš da biraš kome ćeš da priđeš. kad si okružen samo dobrim svetom. i lakše je. lakše se diše. ceo svet bi trebao da je tako napravljen, da nema loših ljudi, zlobe, zavisti, da nema ogovaranja, da su svi iskreni, da nema lažova, manipulatora, prevaranata sa maskom i bez maske. život ti je sličan trčanju po šumi, ispada da stalno moraš da paziš da ne iskreneš nogu, ili da ne ugaziš u nešto.
Nema komentara:
Objavi komentar