utorak, 2. prosinca 2014.

zemlja

kiša je cele noći lila kao iz kabla. ujutru smo otišli na groblje (tzv sedmi dan) i shvatili da se napravilo neviđeno blato. kad sam se vratio kući skovao sam jedan od onih za-mene-tipičnih planova. krećem na trčanje, za sat i po ćemo se naći na groblju, skloniću sav višak zemlje i sve ćemo oprati. rečeno-učinjeno, nakon 15-ak polu-brdskih kilometara sam dotrčao na groblje i našao se s Lolom, sve smo sredili, pa sam već sav ohlađen-zaleđen otrčao još 2km do kuće. danas ništa nije bolelo, bar što se tiče mišića.
(na slikama, "pre i posle")



Nema komentara:

Objavi komentar