hoću ali neću

Odmah prelazim na stvar, kratko i jasno:
Fora je u tome da sam dve godine straćio na planinska trčkaranja, malim brzinama, i koliko god napor na oštrim uzbrdicama bio "aerobno naporan" činjenica je da mi je prosečna dužina koraka tokom tih 10-ak hiljada kilometara bila oko 100cm.
A činjenica je i da na polu- i maratonu trčim koracima od 130cm.

Što zajedno objašnjava zašto me toliko zatežu zadnje lože nakon svake trke.
One su se drastično od-trenirale.
Sada se polako vraćaju u "stare dane", ali u toj rečenici je ključna reč POLAKO.
Evo već dva dana osećam zatezanje, koje nije ni povreda ni čak neko ozbiljnije istegnuće, ali jednostavno osećam bol kada pokušam da se istegnem.
Napregao sam nešto što nije naviklo na toliki napor.

Sve to me je tokom proleća dovelo u pat-poziciju, a to je da sam na treninzima morao da izbegavam ravno.
Zvuči kontradiktorno, zar ne treba pokušati "utrenirati" najslabije mišiće?
TREBA, naravno, ali kako silovati nešto što te boli, i što si već PRE-opteretio tokom vikenda?

Tako je spontano došlo do toga da sam smislio najbolje što sam umeo, a to su brdske deonice, na ne tako oštrom brdu. Trčim ih brzinama od 12-12.5 km/h odnosno 4'40''-5'00''/km, što znači da su koraci nešto kraći, i da je napor raspoređen fifti-fifti između prednjih loža (kvadricepsi) i zadnjih.
Još uvek "treniram", ali nisam surov prema zadnjim ložama.
One tu nešto kao malo pripomažu, nose vodu dok butine mešaju malter, i čekaju sledeći vikend.

Sada sam sabirao, u Fužinama smo imali oštro brdo preko kojeg smo prešli pa se vratili nazad, između 2. i 5. km, dakle 3km brdskog trčanja, a pre i posle toga od 0-2 i od 5-7 je bilo ravno. Tu smo držali nekih 4'05''-4'10''/km. Zatim malo valovitog terena, pa dugačak prvo-blag-pa-onda-oštar uspon negde valjda od 11.5 km, do vrha, i nazad na 17-ti km, pa opet malo ravnog i opet oštar uspon-spust-uspon-spust prema cilju.
No mic po mic nakupilo se, bogme pola staze nije bilo brdsko trčanje.

Vrbovec pak, maltene nema ni metra ravnog terena! Moja omiljena staza! Nema puno oštrih delova, bar prema mojim kriterijumima, ali se stalno smenjuju blagi i manje blagi nagibi, doslovno od prvog do poslednjeg metra. E sad, opet, po tim blažim i ravnjikavim delovima, verovatno se nakupi bar pola odnosno 45 minuta trčanja u kojem zadnje lože prihvataju solidan deo rasporede napora.

I kad sabereš ta dva, jasno je zašto me zatežu.
Problem je da je ovo sve ispao samo uvod,
a da sam hteo da pišem o sledećem vikendu!
No da vas rasteretim i ne udavim, to ću ostaviti za sutra.

BTW, moja dilema da li trčati u subotu ravnih 7km u Novom Sadu (kao nazanimljiviji mogući trening za pomenute lože), ili off road planinskih 8.4km na Kosmaju u nedelju (da se podsetim šta me čeka na Sljemenu za 19 dana), raspršena jer upravo vidim da prijavljivanje za NS nije moguće na dan trke, kao što je bilo ranijih godina :-(