onaj blog što mi se obrisao, možete i sami da napišete u svojoj glavi, a evo kako.
radi se o BROJU ljudi čije rezultate i mogućnosti dovoljno dobro poznajete, da bi mogli prema njima da se uporedite.
NA PRIMER
trčao/la si polumaraton, za neko zamišljeno vreme eto nek bude 1h30
sledećeg vikenda istrčiš po nekoj nenormalnoj vrućini na brdskoj stazi 1h40
da li ti je dovoljno da si dobio makar JEDNOG od najbliže konkurencije, pa da budeš zadovoljan REZULTATOM (ovo sad naglašavam kao za kretene da pišem, pa se izvinjavam, ali rekoh da ne bude zabune šta je tačno poenta u rečenici), ili su to dvojica, trojica?
i kako se osećate kad recimo tako u promenjenim okolnostima skinete po dva minuta dvojici ili trojici poznatih faca, ali vas zato neko ko je pre 7 dana bio slabiji sada ostavi kilometar?
znate ona pitanja, da li je moguće da je samo do mene, ili je on "nešto popio"? :-)
sve to je pola priče.
druga polovina je onaj moj metod da menjam konkurenciju. kad otrčim par trka u srbiji onda odem u hrvatsku i krenem u nekoj grupi ljudi za koje nemam pojma kako će ići. tu su naročito korisne one njihove lige, riječka ili istarska, tu se tek pojavi lokalnih dobrih trkača koje garant vidiš prvi put u životu. pa udri.
nekako mislim da ne valja uštirkati ni mozak ni noge i celog života se držati jednog istog sparing partnera, uvek gledati u samo jednu tačku i naspram nje se određivati. što rekoše onih dvojica u filmu dok vire kroz ključaonicu "mešaj, Ružo, mešaj". kad se iz neke promene vratiš svojoj uobičajenoj konkurenciji, drukčije ćeš ih gledati.
ovo je bilo kratko za pročitati, u originalu sam napisao čitavu disertaciju, ali ovako je možda i bolje, pa dalje nastavite sami. eh da, recimo nekoliko puta sam radio hiljadarke ili tempo u "zavetrini" od bicikle. još jedna od situacija koje te totalno izbace iz kolotečine. kažeš nekom "drži osamnes na sat" i gotovo. samo što je tada ova moja držala 19, za svaki slučaj, i od tada je više ne smatram dovoljno pouzdanom :-D
Nema komentara:
Objavi komentar