subota, 11. lipnja 2016.

un dos tres dilemas


Juče sam otrčao onaj krug ispod Medvednika, koji sam ranije nazvao PM PM odnosno PodMedvednički PoluMaraton. Krug naime ima 22km. Bio sam posebno euforičan kada sam ga zimus smlatio ispod 2h, tačnije za 1h58, a juče sam ga trčao okruglo 2h. Beše vrućina, a nisam bio ni naročito odmoran, što sam odmah video po tome kako sam se biciklom odvukao tih 24km do sela Stave odakle mi počinje i završava se staza. (tek je povratak biciklom bio beskonačan ali ako nešto utreniraš trčanjem to je valjda strpljenje pa sam i tih drugih 24km nekako preživeo)

Nego, evo o ovome sam hteo da se ovako javno zapitam:
ovako izgleda taj uspon na kojem radim nazovi deonice.

Otrčim 900m do kraja boljeg asfalta, tu napravim 100m odmora šetajući se dalje uzbrdo do oznake 1km, onda trčim do prvog klizišta, prehodam kroz njega, onda trčim od mesta gde opet izađem na put pa do drugog klizišta, ono je malo kraće, i kad pređem stazicom po zemlji/travi opet do asfalta, trčim dalje do vrha uspona odnosno do raskrsnice sa glavnim putem.



E sad. Ove deonice sam trčao 7 puta, nekad jako, nekad skoro-jako, nekad polu-jako, i kad saberem 4 puta tih bržih 750-800-900m (kako koja) i kad saberem tri šetajuće pauze, ukupno vreme od dna do vrha mi je uvek izlazilo negde između 20' i 21'.

I prekjuče krenem ja da ustrčim u Tempu ceo uspon, da vidim koliko brže ću se tako popeti. Pogađate naravno da nisam ustrčao ništa brže nego kad sam išao jako/peške/jako/peške... nego sam se popeo za istih onih 20 minuta koliko mi je bio najbrži USTRČ proletos.

S jedne strane, nemam pojma koliko bi TREBALO da bude brže, a s druge strane baš sam prekjuče za taj Tempo bio posebno umoran, pa mi je možda i zbog toga propao eksperiment.

Zamišljam situaciju gde neko recimo ima lični na 10km od 40 minuta, i onda krene da trči trku 900m jako pa 100m prohoda i tako sve do kraja, i uđe u cilj za istih 40 minuta, pa to mi baš ne zvuči normalno? Bilo bi fino da okupim ekipu i dovedem ovde na pripreme na jedno 10 dana, pa da po par puta svi otrče i deonice i tempo na ovom usponu, pa da uporedimo vremena. Ali za to su šanse manje od nule, pa ću morati sâm još koji put to da obavim.

Gledam na sat, pa razmišljam, šteta što ova Kula nije negde u Šapcu ili Aranđelovcu, tačno bih otišao popodne na trku. A ovako kad ti je nešto na suprotnom kraju sveta, prosto nemaš mogućnost ni da se predomisliš. Kontam, ako sam jesenas mogao posle istog ovog PM PM da trčim Savski Polumaraton u NBGD i da ostanem živ, mogao bih i danas da trčim trku od 10km. Koga boli dupe za rezultat, išao bih samo da se druuuužim i skačem i tako, mogao bih da ponesem i onu kapu od deda mraza, jer njega svi vole. A ja volim da me vole.

Nema komentara:

Objavi komentar