10 listopada 2016

1 + 2 = 1 + 2


nemam nešto bogzna pametno da napišem.
ovi plavi i zeleni pikovi prema dole su kontrolne tačke, kojih je bilo 16 komada (!) a dva od tih zastajanja su bila đubrenje Deliblatske Peščare od strane mojih prehlađenih crevaca

problem je, čuj problem, problema nema jer ne shvatam ja sebe toliko ozbiljno da bi neki propust bio problem, nego detalj je u tome da sam baš pred kraj trekinga kada smo izašli na asfalt, zaboravio da stisnem lap!
tako mi je poslednji sat ispala totalna sarma, pola sata mesa i pola sata kupusa, pa sve zbrčkano u mojim prehlađenim crevcima:


da bi kolege trkači brže svarili brojke promenio sam aktivnost iz trail trčanje u road trčanje, pa umesto km/h možete da vidite min/km.

kad se razdvoje dva poslednja segmenta, vidi se prvi deo kroz šumarke sa puno krivina i kratkih oštrih uspona/strmoglavljivanja po pesku, koji sam evo najjače "nagazio" od cele trke jer sam nakon drugog sranja tu iznova dostizao dvojicu vodećih. pred sâm izlazak na asfalt sam shvatio da im brda i pesak baš i ne leže naročito, ali nažalost do kraja nije preostajalo još 5km gore-dole levo-desno nego još 5km asfalta, a ja sam bio u onim asics speedstar koje su se nakon 2000km toliko stabale da mi je delovalo da trčim bos po asfaltu



čim sam napravio prvih par koraka, lupio se po čelu i rekao sebi - eh budaletino, shvatio sam da mi se takmičenje tu negde otprilike završilo, i da mogu da pređem u neko cooldown rastrčavanje do cilja. svaki korak mi je bio naporan, pete su mi se lepile za asfalt, a za neko turbo-finiširanje na prednjem delu stopala nisam bio ni odmoran, ni naspavan, ni spreman, ni motivisan, ni ništa. već od pola trke se iskristalisalo da nas ima 4 "zainteresovanih" a na podijumu su samo 3 mesta, i samo sam čekao U-okret da vidim koliko je 4-ti iza. bio je više od kilometar daleko pa sam mogao dodatno da usporim i malodušno "otaljam" i poslednjih desetak minuta. 


nije baš ispala neki Progresivna Dužina, tačnije ispala je, jer je brzina na kraju bila veća, kao i kadenca od 89 naspram 84 (dvokoraka/min), ali naravno da će biti brže trčanje po asfaltu od skoro 3 sata moroganja po pesku i travi! u normalnim patikama na asfaltu uglavnom držim 92-93, a kad mi se žuri i malo više. 

obzirom na broj kratkih krivina i zalamanja ovamo-onamo kroz šume, više sam nego siguran da je staza imala minimum 40.0 km, a od ovih 3h18 treba oduzeti 16 kontrolnih tačaka i cvikanja kartona od po recimo pola minuta, i dva sranja od po ~minut. tačnije mislim da je prvo trajalo minut i po, a drugo minut. biće da se sve poboljšava treningom, pa i to. 

prosto je neverovatno da se na tako kratkoj trci nakupi 10 minuta zastajanja, ali šta ćeš, da je trka sa čipovima bila bi startnina 20€ a ovako je startnina sa kartončićima i overavanjima kontrolnih tačaka bila 2.5€, ulazak u nacionalni park 1€, ručak 2.5€, zaječarsko u restoranu je koštalo 0.8€, dakle sve skupa za dvoje 13.6€. i benzin za 305 km nekih 22€, putarine 0€, saobraćajne kazne 0€. ispade da su mi najveći trošak bile vlažne maramice koje sam potrošio duž staze. pu-pu-pu, ne ponovilo se u novom sadu, apatinu, i ljubljani!!!

danas sam kao oporavak od ovih 41km (bilo je juče i nešto malo zagrevanja) otrčao da istražujem tu neke prigradske šumarke i brdašca pa sam neprimetno stigao do 19km od čega skoro pola po travi makadamima i šumskim stazicama.

život ide dalje, sad se treba što više umoriti pre novog sada, zatim malo doći sebi do apatina, i u zadnjoj nedelji oktobra se koliko toliko odmoriti do ljubljane, da mi ta glavna test-dužina pred crikvenicu ostane u što boljem sećanju.

evo odmah da lupim nešto onako odoka,
zamišljam da ću novi sad (trka od 33km) ići otprilike po
4'35''/km ako bude toplo ili
4'40''-4'45''/km ako bude baš hladno,
apatin (21km) negde oko 4'20''/km ako ne bude nekog ledenog vetra i oblaka,
a u ljubljani bih voleo da uđem unutar 3h15, dakle 4'37''/km.

JER je prosto užasno koliko mi se primećuje nedostatak trčanja po ravnom asfaltu u toku zadnjih 5 nedelja, i teško da ću to tek tako popraviti u ovako kratkom periodu. jednostavno su mi se svi planovi (maštanja) pomerili za mesec i po, pa ajmo jovo nanovo da pecamo formu, u mutnom oktobru.

Nema komentara:

Objavi komentar