koliko god sam uvek voleo maraton poslednjeg oktobarskog vikenda, toliko sam sada zbunjen ovim časovnicima. to što sam ove 2016-te navikao da se budim između 5 i 6 ujutru, znači da ću na dan maratona da ugledam plafon najkasnije do 5, a ovde će doručak da služe tek od 7. tih 7 će biti dojučerašnjih 8, vreme do kojeg sam bar 2x doručkovao. a ne ide mi da postim pred maraton. jednom kad prođe klopa, lako je sesti u auto u pola 8 i negde u ljubljani naći parking do 9. čak i to je sat i po pre starta, tako da su sve šanse da će to biti jedno jaaako razvučeno jutro. tešim se da kad god sam mislio da ide po planu, uvek zafali 10-20 minuta, pa će sav taj višak vremena dobro doći. a i značiće to što će do 7 ujutru uveliko biti dan, za razliku od ove trenutne mrakače. leći u krevet po mraku, normalno je valjda, ali kad treba da upalim svetlo dok doručkujem, osećam se nekako jadno.
Nema komentara:
Objavi komentar