subota, 1. listopada 2016.

priglup sam i spor, al sam barem lep, al sam barem leeeep





vratim se kući posle prvog dela šetnje uz reku, zaustavim sat, izuvam se idem uz stepenice na sprat tek posle minut mi pisne piiiiiiippppp vaš puls u odmoru je 72, što je oporavak od ČITAVIH OSAM OTKUCAJA u odnosu na puls prilikom završetka treninga :-)
uzmem digitron i izračunam da mi je dakle dok sam ulazio u kuću puls bio 80.
što ti je nauka!!!

inače sutra putujem na polumaraton u Kragujevcu, NA KOJEM ĆU PREDSTAVLJATI SRBIJU!
tako vole da kažu ovi đaci pešaci kad krenu negde u planine gde za njih nema zime, onda oni tamo "predstavljaju srbiju". ko ih je poslao, ne zna se, ko im je odobrio, ko ih je ovlastio, ne zna se, ništa se tu ne zna osim da su oni u nekom teškom hajpu. 
pa ko velim, ako može kurta i murta pešadijska da zastupa srbiju, mogu i ja.
u krajnjem slučaju ako i ne pobedim, možda me izaberu za miss polumaratona.
to će Srbiji doneti i više lajkova od pobede, jer ako pobedim sad mogu odmah ovako unapred da vam nabrojim svih sedmoro koji bi to lajkovali. ovo drugo mi se više sviđa. 

prvo moram da tako lepo predstavim srbiju, da nema nikakve šanse da pobedim. dakle odmah da upalim i garmin i telefon i da odmah istrošim baterije na samom startu, da mi nikad niko ne bi tražio gps fajl. jer u kragujevcu poznajem puno ljudi i mahaće mi pored staze i pitaće me da me povezu autom ili na gepeku bicikle kojih stotinak metara, jbg kako to smem da zabeležim preko gps-a??? ondak dalje treba na svakoj krivini da preko vokitokija pitam organizatore da li sam se možda izgubio. jer stopostotno mislim da sam se izgubio. kasnije će se ispostaviti da sam svaki put od tih dvadeset poziva išao u ispravnom smeru, no to me nije sprečavalo da uporno pitam da li idem u prâvom pravcu. jer bilo bi greota da zalutam kad već predstavljam srbiju, jel tako? onda bih pred kraj mogao neko malo da me nosi na krkače ali da me niko drugi ne vidi, ali jbg biće u kragujevcu gužva pa će neko da me slika telefonom, AH TA ZLA KONKURENCIJA POCRKALI DABOGDA, SVE BI URADILI SAMO DA IH NE POBEDIM!!! onda ću u cilju to sa sudijama završiti uz malo namigivanja, eventualno nešto platim na odloženo sutradan u hotelu, u naturi, jel'te. ima se, može se. dodaće mi pola sata kazne na ciljno vreme polumaratona, ali hej, koga briga, ja sam tamo nosio majicu i maramu sa natpisom Srbija, tome treba dati prednost kad budem pisao blog, a nikako svim ovim varanjima na stazi. eh da, poneću u rancu i pet jakni, crvenu, roze, ljubičastu, narandžastu, i ciklama, pa ću ih već prema tome kako mi se zarumene obrazi ili pomodre usne, stalno rotirati kao vesna zmijanac između pesama na koncertu. a realno to samo zato jer ako me vide na nečijem motoru u crvenoj jakni, ja onda obučem onu roze i kažem nemam ja pojma koja se to starleta vozikala po kragujevcu, ja sam bogme svo vreme trčala. na sve varijante sam se pripremio, nema da omane.

evo već sam se prijavio i za zagreb i za apatin i za ljubljanu, svuda tamo ću takođe PREDSTAVLJATI SRBIJU. kladim se da će srbija od toga imati koristi otprilike koliko je izreklamiraju i naši šaneri po trstu. idem sad da pred ogledalom treniram onaj osmeh dok ulazim u cilj, juče sam skratio taj trening na samo sat i po i evo već se oseća kako izlazim iz forme.

kad se budem vraćao, ima ovde znate u Divcima mali sportski aerodrom, tu ovi lokalni lopovi i hipsteri na dvokrilcu leče krize srednjih godina. e tu na aerodromu ću da zakažem da me čeka tašta s kučićima, kad se trijumfalno budem vraćao iz kragujevca, i onda ćemo da se čekiramo AT AEROPORT DIVCI i da se tagujemo, i ja ću im se preko fejsbuka zahvaliti na podršci i požrtvovanju, i izjaviću za Blic kako bez njih ne bih postao to što jesam, a oni će svo vreme skandirati srbija srbija av av srbija. i svi će mi ostavljati komentare "Bravo care!", "Najlepši si!", "Jedinstven si, bez takvih srbija ne bi bila srbija!!!"
(naravno, bez takvih bi srbija bila norveška, ali to je tema za neki drugi blog)

Nema komentara:

Objavi komentar