ponedjeljak, 17. listopada 2016.

ko o čemu, kurva o patikama


do pre par godina sam kukao kako imam samo jedne patike u kojima uopšte mogu da preživim maraton bez trnjenja i oduzimanja stopala, a i te su mi barem pola broja veće, a sada izgleda da imam izbor između nekoliko skroz pristojnih pari, pa sam opet na mukama "ŠTA DA RADIM".
tako ti je to kad je čoveku suđeno da ga nešto muči, eto šta je.
on ovde kuka da ga nešto žulja, a deca u bangladešu trče Ultre bosonoga.
morao sam da čekam ceo dan da se one od juče osuše da bih mogao da ih izmerim. jutros su bile negde oko 247 grama svaka, a evo sada su 238 leva odnosno 240 desna.
one kao Uglješine su oko 190, a najrasprostranjenije asicsove NOOSA su oko 290, pa tako ispadne da su ove saucony kinvara7 tačno na sredini.
izgleda da sam ovu levu previše osušio, pa je malo dehidrirala :-)


(šalim se, nisam ih stavljao u šporet, a otkriću vam i moj recept da se patike najbolje suše na podu ISPOD radijatora, naravno ko se greje na radijatore. tu je veliko strujanje vazduha jer radijator stalno "uvlači" hladan vazduh ispod sebe, pa ga nakon grejanja šalje u vis. tako patikama nikada nije vruće, a stoje "na promaji" i puno brže se osuše nego ako ih ostavite napolje po vlažnom kišnom danu. pretpostavljam da umesto radijatora može da posluži i svaka druga peć, samo patike treba odmaći na podu nekih pedalj do dva, gde se ne oseća toplota. jer njih i ne treba da suši toplota, već strujanje vazduha)

osim slike sa napisanom težinom (ako to vidite kod nekog drugog, odmah ćete znati da je od mene ukrao patike, dakle slobodno ga nokautirajte, izujte, i donesite ih nazad meni!) stavio sam još dve slike DESNE PATIKE:


na ovoj gde mi je prst LEVO, slikao sam taj sporni šav koji je sa unutrašnje strane i uopšte mi ne smeta.


na slici gde mi je prst DESNO, takođe sam odigao i slikao to platno koje vezuje jezik za đon, ali se nadam se lepo vidi da sam uklonio celo ojačanje tojest "porub" koji mi je prelazio tačno posred spoljnjeg zgloba od malog prsta.

tu operaciju sam izveo malim makazicama u hotelskoj sobi veče pred trku, jer je to ionako od prvog dana bio jedini uslov da kupim ovaj model - da ga što hitnije "operišem".
operacija je uspela, oba spoljna šava tj poruba su odstranjena kao slepa creva, i trčao sam (sa zagrevanjem) 2h40' bez da sam uopšte bio svestan da imam patike na nogama.
to je valjda jedan od preduslova da maraton protekne bezbolno.

PS

za ljubitelje brojki, tih ukupnih 36km sam juče otrčao prosekom od 4'25''/km.
nije da volim temperature ispod +18, nije da volim kišicu, ni vetar, ni baruštine, ni loše neravne ulice sa dubokim kolotrazima, ni ove neke "manje" trke gde si srećan za svaki kilometar u kojem imaš nekakvo društvo umesto čopora ili barem grupice, ali šta da se radi.

plan je bio 4'30''/km, obzirom na onaj težak treking po pesku od 40km pre samo sedam dana, kojeg sam se bogme više puta setio tamo negde između 2h00' i 2h20' na trci. zadnjih 10' me je roknuo adrenalin pa sam na to zaboravio, ali da je bio full maraton, bogme me nijedno čudo ne bi provuklo kroz još 8km nakon svega što sam juče pretrčao.

danas sam standardno nakon trke otišao na brdski izlet, zakačio sam i kiše i makadama i blata i svega, podosta uspona, niski pulsevi, niska kadenca, kratak korak, ali kad sam preživeo prva dva kilometra, dalje mi nije bilo teško.

Nema komentara:

Objavi komentar