srijeda, 19. listopada 2016.

dosada? ma kakvi!


ovo je drugi deo treninga.
naime puls mi je nešto puno grešio pa sam na okretu sačuvao fajl, ugasio sat, ponovo ga pokrenuo, pohvatao puls i gps, i snimio drugi deo treninga posebno.
tako sam imao 8.5 + 8.5 km.
sad ćete vi reći - ahahahaha Saša, pukao si, otkud da ti trčiš manje od barem dva sata???
pa eto, nekad za promenu i ja malo skratim

danas sam krenuo doslovno i najdoslovnije "mrtav".
frekvencija trčanja od 160-ak koraka (80-ak dvokoraka)/min,
kao neki slow motion snimak čoveka koji trči.
pri svakom koraku noge mi kažu stani, hodaj, stani, hodaj, odremaj malo.
ali ja uporan, trup... trup... trup... ... trup
strpljivo čekam na svaki sledeći korak

pritom sam zbog zime (meni je sve ispod sunčanih +18° hladno, a ovih mrklih rosuljavih +9° su tek fuuujjjjj) obukao neku duksericu-jaknu, nit tamo nit ovamo, nešto kao od ćebeta da je sašiveno, iz prostog razloga jer sam znao da idem na najlaganije moguće rastrčavanje, plus je ta jaknica trebala da se opere, i onda kontam eto prilike da se u njoj oznojim i odmah pafff u veš mašinu.

borio sam se kao grešan s dušom da nateram prosek ispod 6'00''/km ali nikako, noge trome, ja ukočen, zaglavio prosek između 6'10'' i 6'05'' i ni makac odatle.

na okretu skinem ja to ćebe s leđa, okačim na neku ogradu, i krenem malo da se razgibavam.
budi se blogoje, ako boga znaš, inače se ni do sutra nećeš vratiti kući.
utom mi sine sijalica, da ne kažem užari mi se žarulja:
SA'ĆU JA DA SMISLIM NEKI "TREEEENING"
rekoh, idem neke promene, neka sitna kratka ubrzanja, da vidim oli ću se razbuditi ili neću.

to je išlo bukvalno po par desetina metara - odredim dve tačke iste razdaljine, i onda vizuelno vodim sebe - idem brzo do onog drveta, pa onda lakše do onog žbuna, pa brzo do ove bandere, pa lagano do kraja krivine...

otprilike su te promene bile po nekih 50m-50m-50m...
nakon kilometar-dva su mi se razvezale noge i počeo da mi se vraća osmeh na lice.
prišao sam periferiji grada i naišao na bandere od struje koje su valjda na 50m i onda više nisam morao da gledam u granje i žbunje, početak i kraj krivine, pravca, branika pored puta.
negde kod Pivare sam otprilike trebao da imam 5km promena, i da mi ostane još 3.5km do kuće.

u hodu (igra reči!) sam odlučio da će te promene trajati 5km, i kad sam zaustavio štopericu na 21'15'' shvatio sam da imam tačno 5 puta 4' + 5 puta 15'' dakle 4'15''/km prosek.
napomena, povratak je bio u blagom padu, tačnije nekoliko gore-dole kupsera ali sveukupno ipak više dole nego gore. mada mi je vetar bio "kontra", tako da... budi pametan.

nakon toga se trebalo vratiti kući, i kako sam isključio Motivaciju, momentalno su mi se noge vratile u ono "mrtvo" stanje. frekvencija koraka pala u kliničku depresiju, i iako sam tokom tih ubrzanja skroz zaboravio na ručak, prilikom laganog rastrčavanja mi je svo vreme onaj pileći batak stajao u grlu. normalan čovek se ispovraća kad trči brzo, a ja u brzini ne primetim ništa, pa mi se povraća kad stanem, baš sam sav "naopak".

ELEM:
sad već imam ovakav mikro-ciklus, počev od trke u nedelju:
36km tempo (ravno)
16km lagano (brda)
26km tempo (brda)
17km lagano+ubrzanja (valovito)

ostaje mi još četvrtak da dokrajčim šta se dokrajčiti može, dva lagana dana, i polumaraton u Apatinu u nedelju. nakon toga još jedan sličan mikrociklus, pa Ljubljana i 42km još sedam dana kasnije. sve kao početak oporavka od povrede odnosno početak jesenjih priprema za Crikvenicu.

za Apatin nemam plan, mada mi se jedna ideja već duže vremena vrti u glavi, a to je da predviđeno ciljno vreme podelim na 3 dela i da ih otrčim u progresiji. tačnije, ako mislim da sam spreman za recimo 90', onda da 7+7+7km otrčim za 31+30+29 minuta.
to bi bio jedan BAŠ zabavan trening, koji bi sa dosta zagrevanja i malo rastrčavanja mogao da ispadne i nekakva polu-dužina.
naravno ako ne bude neko govnjivo vreme, jer onda će biti što kraće zagrevanje + trka + beži pod vreo tuš.

sad bi vi da vam ja pričam o Ljubljani ali to mi deluje kao deo nekog sledećeg Života. čak i ova priča o Apatinu mi deluje preuranjena, puno zanimljivije mi je da vidim šta će biti sutra. koliko dugo trčati, koliko gaziti ili zabušavati, koliko koliko kolikoooooo

Nema komentara:

Objavi komentar