nedjelja, 9. listopada 2016.

40km



dogovor je bio da danas nećemo trčati ni maraton u zagrebu ni treking u deliblatskoj peščari, jer sam bio umoran, put je dugačak, leđa mi još uvek nisu 90% ok... jedina preostala mogućnost je bila trka na periferiji beograda, i to sa "naše" strane. koliko sam pak spreman za brzinku od 4km, nije se moglo znati, naročito nakon jučerašnjeg planinarenja od 4 sata!

i onda su jutros kučići počeli da laju kao blesavi i probudili nas u 3:15!!! a da odemo ipak u tu peščaru, nismo nikada bili? (za zagreb je bilo prekasno, to eventualno da smo se probudili u 01:15)

i tako 3 sata pre svitanja kao dva zombija, tumaranje po kući, pakovanje opreme, zbrčkaj instant kafu, i kad smo tamo stigli shvatili smo da nemamo ništa od hrane osim 5 piškota, 2 snikersa, i 3 kesice instant kapućina. u opisu staze je pisalo da će na kontroli broj 2 biti čokoladnih bananica, eto nade da ipak nećemo pocrkati od gladi...

40km kasnije strateški sam odabrao sto sa 6 praznih stolica i punom činijom pasulja koju smo potpuno ispraznili dok niko drugi nije došao i seo pa su kuvari otišli po novu činiju/šerpu. antići protiv pasulja, dva kilograma prema nula!

brojke nemam jer su u satu, a već mi se spava, pa ovo bockam na telefonu dok se na tv-u završava utakmica. mislim da sam završio za 3h18, pa valjda sam za isto vreme mogao i ravan maraton, ako sam mogao 40km po peščanim dinama i krivudavim single-track stazicama kroz šume i žbunje?

evo kako izgleda proglašenje, ali iz mog ugla, slikano sa podijuma. čisto da vide kakav je pogled, oni koji se gore nikada nisu našli. pa i nije nešto :-)

Nema komentara:

Objavi komentar